STRAZBUR – I pored značajnih napora vlasti, zaštita prava manjina u Srbiji mora biti značajno poboljšana, navodi se u novom izveštaju Saveta Evrope i dodaje da najviši nivo zaštite prava imaju nacionalne manjine u Vojvodini, dok je situacija sa Romima i dalje alarmantna.
Savet Evrope u svom poslednjem izveštaju o primeni Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina ukazuje da je Srbija multikulturalna zemlja, sa različitiim nacionalnim manjinama predstavljenim kroz 23 Saveta nacionalnih manjina.
Navodi se da je pravni okvir za zaštitu manjina u Srbiji solidan, ali i da postoje značajne razlike u nivou zaštite manjina u AP Vojvodini u odnosu na druge delove zemlje.
“Postoji potreba za značajnijim poboljšanjem nivoa zaštite prava nacionalnih manjina van Vojvodine. Vlasti bi trebalo da prioritet stave na ekonomsku revitalizaciju ovih područja kroz poboljšanje infrastrukture i stvaranja mogućnosti za zapošljavanje”, navodi se u izveštaju Saveta Evrope.
U izveštaju se ocenjuje da vlasti u Srbiji treba da unaprede situaciju u romskim zajednicama, regulišu status osoba bez državljanstva i dalje razvijaju inicijative u oblasti kulture kao i medije na jezicima manjina.
Savet Evrope poziva na ustpostavljnaje i sporovođenje strategije u cilju bolje interakcije među različitim manjinskim zajednicama u Srbiji.
Navodi se da Saveti za međuetničke odnose i dalje rade na “nezadovoljavajuće niskom nivou” i da su im mogućnosti ograničene.
Istovremeno, poziva se i na što brže uspostavljanje održivog i na ljudskim pravima zasnovanog okvira za prikupljanje podataka o pitanjima koja se tiču nacionalnih manjina.
Naglašava se da je posebno važno informisati pripadnike nacionlanih manjina pred sledeći popis stanovništva, planiran za april 2021. godine, o prednostima učestvovanja u popisu i njihovim pravima.
“Izveštaj pokazuje da je i pored nedostatka podataka, što ne dozvoljava potpunu procenu učešća nacionalnih manjina u javnoj administraciji, primetna njihova nedovoljna zastupljenost posebno kada je reč o pripadnicima albanske i bošnjačke manjine dok su predstavnici romske manjine gotovo u potpunosti izuzeti iz svih nivoa vlasti u zemlji”, stoji u tekstu izveštaja Saveta Evrope.
U Strazburu ocenjuju i da je, i pored napora srpskih vlasti, situacija ostala ”alarmantna” kada je reč o romskoj populaciji.
“Još uvek postoji veliki jaz između romskog i neromskog stanovništva koji živi u blizini, u pogledu pristupa stanovanju, obrazovanju, zdravstvenim uslugama, socijalnoj zaštiti i zapošljavanju. Savetodavni odbor poziva srpske vlasti da se odlučno pozabave strukturnim problemom diskriminacije s kojim se suočavaju Romi”, navodi se u tekstu dokumeta Saveta Evrope.
Savet Evope ukazuje na neophodnost postojanja dovoljnog broja državnih službenika koji govore jezike manjina u oblastima u kojima tradicionalno žive pripadnici manjinskih zajednica kao i na informisanje pripadnika manjinskih zajednica o njihovom pravu da koriste svoje jezike u komunikaciji sa državnim aparatom.
“Obrazovni sistem u Srbiji treba da garantuje jezička prava pripadnika nacionalnih manjina i da eliminiše bilo koji oblik segregacije. Istovremeno, trebalo bi osigurati adekvatno vladnje sprskim jezikom, i kada se uči kao drugi jezik, kako bi svi imali jednak pristup visokom obrazovanju i tržištu rada”, zaključuju u Savetu Evrope.
U Savetu Evrope navode da je ovaj izveštaj zasnovan na informacijma dobijenim od vlasti u Srbiji i na drugim pisanim izvorima, ali i na osnovu poseta Bujanovcu, Nišu, Petrovcu na Mlavi, Kostolcu, Novom Sadu i Beogradu.
Podseća se i da je Konvencija o zaštiti prava manjina Saveta Evrope pravno obavezujuća za sve potpisnike, a da se izvešatji o pojedinačnim zemljma prave svakih pet godina.
Tanjug
