BEOGRAD – Najnovija dešavanja u Crnoj Gori u vezi Zakona o verskim slobodama ukazuju na činjenicu da proces pristupnih pregovora nije imao jedinstvene kriterijume prema Srbiji i Crnoj Gori, kao državama kandidatima za članstvo u EU, posebno kada je reč o manjinama i poštovanju međunarodnih standarda i konvencija iz ove oblasti, izjavila je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
“Politika proširenja i evropskih integracija je mirovni i dobrovoljni način povezivanja evropskih naroda u jednu dogovorno gradeću zajednicu osnovnih vrednosti, a u koje spadaju i poštovanje manjinskih ali i verskih prava u Evropi. Tu vrednost bi pored EU trebalo da garantuju i politički stabilne institucije država kandidata za članstvo, a koje bi trebalo da garantuju u okviru vladavine prava, poštovanje ljudskih prava i prava manjina i koje ne zloupotrebljavaju verska pitanja za isticanje političke ideologije”, rekla je Joksimović za Tanjug.
Istakla je da se na diskriminaciji jednog znacajnog dela građana ne može graditi kredibilna politika regionalne saradnje, posebno kada je reč o državi koja je jedan od vodećih kandidata za članstvo u EU, kao sto je Crna Gora.
Ona podseća da je Srbija jedina zemlja koja je u proces pregovora morala da u okviru poglavlja 23 usvoji dodatni posebni kredibilni Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, što nije bio slučaj sa drugim drzavama regiona, koje su u međuvremenu postale clanice EU, kao ni sa Crnom Gorom kao kandidatom za članstvo, a koje su isto kao i Srbija, multietničke države.
“Jedino je Srbija bila voljna da pitanje unapređenja prava nacionalnih manjina podigne na viši nivo, usvajanjem takvog akcionog plana, po čemu je daleko ispred svih ostalih država u regionu, kada je reč o poštovanju međunarodnih standarda”, istakla je ona.
Ti standardi se tiču jačanja ličnog statusa i položaja pripadnika nacionalnih manjina, zabrane bilo kog vida diskriminacije po verskoj i nacionalnoj osnovi, zaštite prava nacionalnih manjina u oblasti kulture i medija, zagarantovanih sloboda veroispovesti, gde su crkve i verske zajednice ravnopravne i slobodne da samostalno raspolažu imovinom i uređuju svoju unutrašnju organizaciju i verske poslove.
Takođe se odnose i upotrebe maternjeg jezika i pisma u svim domenima rada i života, obrazovanja na maternjem jeziku, obezbeđivanja demokratske participipacije pripadnika manjina, zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima, postojanja kredibilnih Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i jačanje ekonomskog položaja pripadnika manjinskih zajednica.
Joksimović navodi i da Srbija kao država kandidat aktivno doprinosi jačanju evropskih civilizacijskih tekovina i regionalnoj saradnji i da je usvojila poseban pravni okvir za unapređenje prava nacionalnih manjina, kojim se u celini doprinosi delotvornoj i ravnopravnoj primeni preporuka Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i ECRI (The European Commišion against Racism and Intolerance, ECRI).
“Ovo je tema za sve u regionu, ali i EU koja mora više suštinske pažnje da posveti i drugima, makar onoliko koliko je i od Srbije traženo i očekivano, a sa naše strane se kredibilno sprovodi”, poručila je Joksimović.
Tanjug
