LONDON – Novootkriveni deo našeg imunog sistema mogao bi da se koristi kao svojevrstan oklop u borbi protiv svih vrsta raka, tvrde naucnici.
Tim sa Univerziteta u Kardifu je tokom laboratorijskih ispitivanja otkrio metodu koja bi mogla da se koristi za ubijanje raka prostate, dojke, pluca i još nekih vrsta.
Ovo otkriće objavljeno je u naucnom magazinu “Nejčr imunodži” nije još testirano na pacijentima, ali naucnici tvrde da postoji ogroman potencijal. Strucnjaci tvrde da, iako je sve još u ranoj fazi razvoja, ovo otkrice predstavlja znacajnu vest, prenosi B92.
Naš imuni sistem je prirodni sistem odbrane tela od infekcija, ali istovremeno napada i kancerogene ćelije. Naucnici su tražili nekonvencionalne i nove nacine na koji imuni sistem prirodno napada tumore.
Pronašli su T-celiju u ljudskoj krvi. To je imuno celija koja može da skenira telo da bi procenila da li postoji pretnja koja mora da bude eliminisana.
Razlika je u tome što ove celije mogu da napadnu razne vrste kancera. ”Postoji šansa da se tako leci svaki pacijent”, kaže za BBC profesor Endrju Sjuel.
On je dodao: ”Prethodno niko nije verovao da je to moguce. To bi moglo da poveca šanse za pronalaženje univerzalnog nacina za lecenje raka – jedne T-celije sposobne da uništi mnoge razlicite vrste kancera”.
T-celije na površini imaju receptore pomocu kojih mogu da vide sve na hemijskom nivou. Naucnici iz Kardifa otkrili su T-celiju sa receptorom koji bi mogao da pronade i ubije razlicite vrste kancerogenih celija – u plucima, krvi, koži, debelom crevu, dojkama, prostati, jajnicima, bubrezima i materici.
A najvažnije od svega je što ne oštecuje normalno tkivo.
Tacan nacin na koji to radi još se istražuje. Ova konretna T-celija deluje zajedno sa molekulom MR1 koji se nalazi na površini svake celije u ljudskom telu.
Smatra se da MR1 obeležava izobliceni metabolizam koji se nalazi u kancerogenoj celiji. “Mi smo prvi koji su opisali T-celiju koja pronalazi MR1 molekule u kancerogenim celijama. To ranije nije bilo radeno”, kaže za BBC Geri Dolton, jedan od istraživaca.
Terapije T-celija raka vec postoje, a razvoj imunoterapije raka jedna je od najuzbudljivijih grana u ovoj oblasti. Najpoznatiji primer je CAR-T, leka koji se pravi od genetski skovane T-celije pacijenata.
CAR-T može da ima ozbiljne rezulate koji neke pacijente koji su bili teminalno bolesni pretvara u one koji su u stanju potpune remisije.
Ali nije bio uspešan u slucajevima “cvrstih tumora”. Sada istraživaci tvrde da novootkriveni receptori T-celija mogu da dovedu do univerzalnog leka.
Ideja je da se uzima uzorak krvi od pacijenta koji ima rak. T-celije bi bile izvucene, pa genetski modifikovane i reprogramirane kao receptori za pronalaženje tumora.
Unapredene celije bi rasle u velikim kolicinama u laboratoriji, a onda bi ih lekari vratili u tela pacijenata. Slican je proces za CAR-T. Ipak, ovaj metod za sada je testiran samo na životinjama i celijama u laboratoriji i potrebno je sprovesti niz bezbednosnih provera.
Lusija Mori i Đenaro de Libero sa Univerziteta u Bazelu, kažu da istraživanje ima veliki potencijal, ali da je još u ranoj fazi.
”Veoma smo uzbudeni zbog imunoloških funkcija novih T-celija i mogucnosti upotrebe u terapijama”, navode oni.
Danijel Dejvis, profesor imunologije na Univerzitetu u Mancesteru rekao je: “U ovom trenutku, u pitanju je pocetno istraživanje i nije ni blizu stvaranja leka za pacijente”.
”Nema dileme da je to znacajno otkrice za osnovno poznavanje imunog sistema, ali i za buducnost medicine”, dodao je Dejvis.
Tanjug
