BEOGRAD – Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da se borimo sa pravim virusom i lažnim vestima, a da im je zajedničko to što su nevidljivi protivnici.
On je rekao da su mobilna i internet mreža jako opterećene, jer ljudi mnogo više komuniciraju telefonom i mnogo više su onlajn.
“Za vreme ključnih obraćanja predsednika o uvođenju vanrednog stanja duplo veći saobraćaj je bio nego tokom Nove godine”, naveo je Ljajić.
On je za RTS rekao da su inženjeri svih operatera radili na proširenju kapaciteta.
“Uveravaju me da su kapaciteti maksimalno prošireni i da ne bi trebalo da u budućnosti bude većih problema u prenosu podataka i u pozivima”, kazao je Ljajić.
Za njega je, kaže, frapantno što, koliko god se predstavnici vlasti trudili da kažu da je stanje na tržištu stabilno, više se veruje nekom ko će na Tviteru da napiše da je kriza s gorivom i odmah će se, dodaje, stvoriti kolone vozila na pumpama.
Kada je reč o glasinama na temu kako će raditi prodavnice, Ljajić kaže da sve trgovine, apoteke, pijace, tržni centri rade ograničeno.
“Dali smo preporuku i Vlada će usvojiti zaključak da prodavnice najranije počnu da rade u 7, a najkasnije da se zatvore u 18 časova”, kazao je ministar i doda da ako svi budemo disciplinovani neće biti razloga da se uvode nova ograničenja.
Ljajić je izrazio uverenje da će problem maski vrlo brzo biti rešen i dodao da do utorka stiže 10 miliona maski iz Kine.
On napominje da se mnogi lokalni proizvođači u tekstilnoj industriji trenutno preorijentišu na pravljenje maski, kao i da je počela da radi najveća fabrika u Kini koja je proizvodila maske, a koja zbog koronavirusa nije radila, te da su naši dobavljači već tražili prve isporuke.
“Vlada je odlučila da ograničimo mare umesto cena za dezifinkaciona sredstva, maske i zaštitnu opremu. Očito da cena ne može da bude ista kao pre 5. marta, jer je deficit na svetskom tržištu”, rekao je Ljajić.
On je istakao da je najveći deo robe u radnjama i na rafovima i da svaki dan obilazi desetak različitih trgovina jer dobija puno različitih informacija o tome da nema robe.
“Mali problem je kod brašna, jer radnici ne mogu da ga iz magacina dopreme do radnje zbog velike tražnje”, kaže Ljajić i dodaje da brašna ima i da su magacini prepuni.
Navodi da je problem sa kvascem i da ga nema zbog toga to se uvozi, jer mi nemamo domaću proizvodnju.
“Očekujemo čak neke uvozne isporuke kvasca i biće ga u radnjama”, dodao je Ljajić i istakao da sve ostale prehrambene robe ima.
Na pitanje da li će biti repromaterijala za proizvodnju, Ljajić je kazao da su sve zemlje zatvorile granice i ograničile promet, ali da nijedna nije obustavila prevoz robe i da postoji nepisani dogovor da konvoji sa robom i sirovinama mogu nesmetano da prođu.
“Naša privreda bi stala. Ovo jeste borba za zdravlje ljudi, ali i za zdravlje ekonomije da što manje posledice budu”, rekao je Ljajić i dodao da ćemo svakako biti “debelo” oštećeni.
Ljajić: Istinu teško prodati, a laž svi kupuju
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić ocenio je danas povodom širenja lažnih vesti da nema roba na rafovima i goriva na pumpama da je, kako primećuje, ovde “istinu teško prodati, a da laž svi kupuju”.
Ljajić objašnjava da ceo svet troši manje nafte, da je u Kini potrošnja pala za 13 procenata kao i da zbog smanjenja saobraćaja na ulicama, ima viška nafte i goriva na pumpama.
“Logično je da će biti viška goriva… i onda neko pusti lažnu vest i napravi kolaps…”, kaže Ljajić i ističe da lažne informacije nanose štetu svim građanima u zemlji.
Ljajić kaže da svako može da vidi da su prodavnice dobro snabdevene i da ako u nekom trenutku pojedinog proizvoda nema na policama, to ne znači da se ne proizvodi, nego da je samo potrebno da se donese iz magacina.
“Garantujem da smo bolje snabdeveni, i da smo bolje dočekali situaciju nego bilo koja druga zemlja u regionu” napomenuo je ministar.
Aktuelna kriza je, kaže Ljajić, pokazala koliko je značajno za zemlju kada država ima domaću proizvodnju.
“To je velika sreća za nas, zato ćemo lakše prebroditi ovu krizu” rekao je Ljajić.
Život, kaže, mora da funkcioniše, a kako je naveo, u aktuelnoj situaciji je teško naći balans između očuvanja zdravlja ljudi i toga da se umanje ekonomske posledice po ekonomiju.
