BEOGRAD – Da li se religija, zbog korona-krize, našla na optuženičkoj klupi ili vera možda ipak pomaže da se kriza prevaziđe, duhovno i telesno, postavlja pitanje DW i ocenjuje da se takva dilema možda nigde na svetu u toj meri ne postavlja kao u slučaju Irana.
Iran je i dalje jedna od deset najviše pogođenih zemalja pandemijom korona virusa, a dodatnu zabrinutost izazvalo je upozorenje Odbora za nauku iranskog parlamenta da bi, ako se mere izolacije ne budu poštovale, moglo da bude zaraženo i do 75 odsto Iranaca, a čak 30.000 ljudi moglo bi u tom slučaju da umre.
Već nedeljama se i iranska država i tamošnje stanovništvo bore protiv virusa, pre svega medicinskim sredstvima.
Ali tokom prvih sedmica, u to se umešala i vera. Tako je verski vođa Irana Ali Hamnei u obraćanju vernicima povodom iranske Nove godine 22. marta, rekao da je za izbijanje pandemije, osim “ljudskih neprijatelja” odgovoran i “zao duh” (džini).
“Imamo snagu džina i ljude koji zajedno rade”, rekao je Hamnei, navodi DW i ukazuje da je vlada pri donošenju mera protiv širenja virusa delovala pragmatično i odlučno, malo se obazirući na verska osećanja građana.
Tako su vlasti još 16. marta najavile da će, u cilju zaustavljanja širenja virusa, zatvoriti svetilište osmog imama reza u gradu Mašhadu, kao i svetilište sestre Fatime bin Musa u hodočasničkom gradu Ghomu.
Ta mesta su među onima koja su najviše pogođena zarazom, a inficirano je i više imama.
Ubrzo nakon te najave, besni demonstranti okupili su se ispred ta dva sveta mesta i pokušali da probiju vrata.
Akcije fanatika – smatra se da njihov broj nije preveliki – naišle su na kritiku.
Napadi su oličenje “svetog neznanja”, izjavio je poslanik Ahmad Mazani, koji, iako i sam pripada klerikalnim krugovima i zastupa umerene stavove.
Zbog tih mera koje su donete, najpre se stekao utisak da se vera, zbog korona-virusa našla na optuženičkoj klupi, kaže za DW Gul Jamas, novinar i politički analitičar iz Teherana.
Većina vernika je, ukazuje, nevoljno prihvatila to da, zbog virusa, ne može da posećuje džamije i svetilišta.
“Smatra se da su ta svetilišta duhovna i fizička zaštita od bolesti, a ne mesta na kojima se bolest širi i zato odluka da se ona zatvore za vladu nije bila laka”, objašnjava Jamas.
Zatvaranje svetilišta, čin koji bi u psihološkom smislu mogao da potrese građane, vlada je pokušala retorički da ublaži, podseća Gul Jamas, novinar iz Teherana.
“Vođstvo je saopštilo da je reč o neuobičajenom virusu. Postoji mogućnost, kako je dalje navedeno, da je reč o biološkom oružju koje su proširili međunarodni imperijalisti i hegemonisti – mislilo se na SAD – kako bi napali Iran. Nakon toga je većina ljudi uputstva vlade shvatila ozbiljnije nego do tada”, kaže Jamas.
Vlada u Teheranu se već mesecima suočava s velikim otporima, podseća Azadeh Zamirirad iz berlinske fondacije SWP.
Uznemireni zbog uticaja ekonomske krize, veliki broj demonstranata je prošle jeseni doveo u pitanje privredni rast koji vlada propagira.
Nakon što je početkom januara greškom oboren ukrajinski putnički avion, vlada se, zbog loše informacione strategije, našla pod političkim pritiskom.
A u kontekstu korona-krize, ideja sekularizma sada dobija novi podsticaj, tvrdi Zamirirad.
Odvajanje religije i politike u suprotnosti je sa fundamentalnim principom uređenja Islamske republike Iran, koja sekularno uređenje kategorički odbacuje.
“Ipak, sa aktuelnom krizom će se neizostavno ponovo otvoriti pitanje odnosa religije i države s kojim se iranski filozofi, sociolozi i verski službenici od osnivanja Islamske republike ne bave”, napisala je Zamirirad.
“Ipak, brojni Iranci religiju vide i dalje kao zaštitu od virusa”, ukazuje Gul Jamas.
Tako oni praktikuju islamske običaje koji se odnose na čistoću i trenutno se mole više nego inače. I jedno i drugo im, kako kaže Jamas, pomaže u tome da prevaziđu krizu, duhovno i telesno.
Oni se takođe, dodaje novinar iz Teherana, pridržavaju pravila ponašanja u slučaju pandemije koja važe od vremena Muhameda, poput držanja distance, navodi DW.
Tanjug
