BON – Nastavak fudbalske Bundeslige je od velikog ekonomskog značaja za Nemačku, ali je pandemija otkrila šta je trulo u profesionalnom fudbalu gde mnogi klubovi ne mogu da prežive ukoliko se ne igra dva-tri meseca, ocenjuje Dojče vele.
Od danas će se ponovo zavrteti lopta na bundesligaškim terenima. Dok su sami igrači podeljeni – neki se raduju, drugi kritikuju nastavak lige kao lakomislen, ekonomisti podsećaju da se na terenu ne vrti samo lopta, nego i veliki novac, navodi DW.
„Sasvim sigurno su pritisak izvršili i medijski partneri, jer su prava prenosa bitan deo poslovnog modela fudbalskih klubova“, kaže Hening Fepel, stručnjak sa Instituta za svetsku ekonomiju u Hamburgu.
Ne samo novac od prenosa – tu su i reklame na odeći sportista i na tribinama.
„Mnogi sponzori su već platili, ali nisu dobili ništa zauzvrat i samim tim razmišljaju o otkazivanju saradnje. Na kraju krajeva, fudbal se sastoji od čitavog lanca usluga i isplata koje utiču jedne na druge“, ističe Fepel.
Kod praznih tribina je i minus što nema prihoda od ulaznica. Sportski časopis Kiker je izračunao da će tako u blagajnama svih drugoligaša ostati rupa od oko 22 miliona evra, kod prvoligaša čak oko 67 miliona.
Doduše, to je teško izračunati tačno u cent jer klubovi imaju pravo da traže povraćaj PDV-a na prodate sezonske karte, a neki gorljivi navijači od svog kluba možda neće ni tražiti povraćaj novca za već plaćene ulaznice.
Međutim, dok više lige još mogu da računaju na prihode od medija i pokrovitelja, klubovi treće i nižih liga kod utakmica imaju samo troškove i praktično nikakve prihode, sažima ekonomisa Fepel.
Ali, čak i vrhunski klubovi koji godišnje obrću stotine miliona su u nevolji jer nije bilo utakmica dva-tri meseca.
Većina klubova nema gotovo nikakve finansijske rezerve, nego se novac pre svega ulagao u kupovinu novih igrača. Možda će ova kriza navesti klubove da se finansijski pametnije postave, a to je zapravo zadatak Nemačke fudbalske lige (DFL) koja je nadležna za nadzor blagajni klubova, ocenjuje DW.
Još i pre nego što je sezona prekinuta zbog pandemije, na derbiju koji su bez publike igrali Menhengladbah i Keln 11. marta videlo se koliko bolno nedostaju navijači.
I ekonomista Fepel upozorava da je „kvalitet doživljaja“ takve utakmice bitno manji, što bi moglo da škodi i igri i ekonomskom modelu fudbala.
Ipak, Hajko Herlih, bivši igrač i sadašnji trener prvoligaša Augzburga, kaže da se „raduje zadatku“, iako i sam spada u rizičnu grupu jer je imao tumor na mozgu.
Herlih nije siguran kako će izgledati fudbal bez publike: „Bio bi autogol ako bi kvote gledanosti pale u bezdan jer igri bez publike ipak nešto nedostaje“.
Borba protiv zaraze je mnogo toga dovela u pitanje, uključujući i šta će biti s fudbalom u budućnosti. Još u Nemačkoj vredi načelo „50+1“ prema kojem eventualni investitor i barem finansijski, većinski vlasnik kluba nema pravo da odlučuje o tome kako će se klub postaviti u tom sportu.
Ali u ovoj besparici bi klubovi lako mogli da pristanu na baš sve uslove investitora, uključujući i da on odlučuje o igračima i igri kluba, procenjuje Fepel.
Hoće li korona dovesti do još veće komercijalizacije ili će fudbal vratiti u okvire „pravog“ sporta, postavlja pitanje DW.
Fepel zaključuje da bi bilo važno za fudbal da u krizi uvidi šta ga čini tako vrednim i kada je reč o samoj igri i ljudima koji je gledaju.
