NOVI PAZAR – Do povećanja proizvodnje maline kroz projekat „Socijalno preduzetništvo kao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“
U okviru projekta „Socijalno preduzetništvo kao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“, koji partnerski realizuju Grad Novi Pazar, Razvojna agencija Austrije (IDC), Regionalna razvojna agencija Sandžaka „Seda“, Poljoprivredna savetodavna stručna služba i „Merhamet“ Sandžak, održan je seminar za poljoprivrednike. Program, koji je prezentovao profestor Univerziteta u Novom Sadu i stručnjak za zasade jagodičastog voća, prof. dr Aleksandar Leposavić, okupio je vlasnike malinjaka sa ovih prostora, u cilju edukacije i unapređenja proizvodnje.
Prisutnima se obratio gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, podećajući da povećanje obima proizvodnje znači i povećanje prihoda za poljoprivrednike.
„Ukupna vrednost projekta „Socijalno preduzetništvokao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“, koji Grad sufinansira sa 95 000, je oko 400 000 eura. Obuhvaćeno je stotinu poljoprivrednih gazdinstava, a osim edukacije, projektom je predviđeno obezbeđivanje hladnjače. Želimo da uz povećanje otkupne cene brendiramo domaći proizvod, što neminovno poljoprivredne proizvođače sa ovog područja vodi do profita“, kazao je ovom prilikom gradonačelnik Biševac.
U pitanju je, u okviru projekta prvo u nizu predavanja za voćare.
„Želimo da im pomognemo da unaprede svoja znanja i veštine, što kroz predavanja, što kroz terenske posete. Nastojimo da ih podržimo u naporima da pospeše postojeće resurse i radnu snagu, kao i da, uz podršku oko prinosa, ali i plasmana finalnog proizovda, malinarima i njihovim porodicama pomognemo da povećaju finansijsku dobit“, kazao je Igor Kojičić, menadžer projekta „Socijalno preduzetništvo kao model za smanjenje siromaštva u poljoprivredi“.
Prema rečima prof. dr Aleksandra Leposavića, koji je juče obišao poljoprivredna gazdinstva u ovom kraju, važno je, u okviru provog koraka, eliminisati početničke greške.
„Današnjim predavanjem ukazujemo na te greške i mere koje proizvođači treba da primene u ovom periodu, odnosno do sledeće pripreme izdanaka za novi, što kvalitetniji rod. Uočili smo na terenu veliki broj početničkih grešaka, koje se za kratko vreme i ne zahtevajući veliko angažovanje a bez upotrebe skupih hemijskih sredstava, svode na minimum, čime se prinos povećava za 20 do 30 procenata. Želimo da ekonomskom računicom motivišemo ljude, da više i pažljivije rade u svojim malinjacima“, objasnio je profesor Leposavić.
Predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja Ismet Sajtarić ističe da je intenzivniji uzgoj maline u ovom kraju započeo 2015. godine.
„Želimo i savremenu proizvodnju maline. Na 32 hektara, zasadom malined se na ovim prostorima bave 152 poljoprivrednika. U cilju povećanja obima proizvodnje, kroz ovaj projekat imamo podršku stručnjaka a na nama je da uložimo dodatna znanja i napore, što uz obezbeđivanje hladnjače, garantuje uspeh poljoprivrede“, zaključio je Sajtarić.
Zaštitar u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi, Tanja Mihajlović ističe da, nakon razgovora na terenu i današnje sesije, malinari ali i stručna lica PSSS imaju jasnu sliku o daljim koracima u proizvodnom procesu.
„Poljoprivredna savetodavna stručna služba će i dalje biti spona između profesora Leposavića i malinara sa ovih prostora, uz maksimalnu angažovanost na terenu, kako bi se rešili eventualni problemi“, kazala je Mihajlović, naglašavajući da će stručna lica iz PSSS kada je reč o uzgoju maline, na teren izlaziti tri puta nedeljno.