Baner

BEOGRAD – Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je danas da postoji želja da se dodatno pomogne sektoru turističkih agencija, ali da do eventualne pomoći može doći tek pošto se na kraju sezone vidi kolike su mogućnosti države i kolike su realne štete koje taj segment turizma ima.

“Kada se završi turistička sezona mi ćemo ponovo da razmotrimo kakve su realne mogućnosti države, kako su agencije poslovale i radile jer ipak je bilo nekih aktivnosti mnogo većih nego što se na početku pandemije očekivalo. Svesni smo gubitaka koje su neke agencije pretrpele – želimo da pomognemo ali moramo da sačekamo završetak turističke sezone, da podvučemo crtu. Da sa jedne strane vidimo koliko imamo mogućnosti od strane države, vlade i ministarstva finansija, i sa druge strane da vidimo kolika je realna šteta koje su agencije pretrpele”, rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodao je da će na osnovu ta dva parametra biti procenjeno da li će moći da se dodatno pomogne.

“Svakodnevno pratimo situaciju, gledamo broj agencija koje su ugašene i broj otpuštenih radnika u tim agencijama, na dnevnom nivou smo u toku i sa različitim udruženjima koja okupljaju agencije. Sešćemo sa njima i predočiti kakve su realne mogućnosti”, najavio je on.

Dodao je da Ministarstvo ne želi da stvara lažna i prevelika očekivanja, i naglasio da je i do sada u datim okolnostima bili puno pomoći za ceo turistički sektor posebno uredbom o zamenskim putovanjima.

” Ništa u ovom trenutku ne možemo preciznije da kažemo dok ne vidimo sa čim raspolažemo i kakve su realne štete i gubici koje su agencije trpele u ovoj turističkoj godini. Na osnovu ta dva parametra da vidimo da li ćemo moći da dodatno pomognemo, pored sve ove pomoći koju smo pružili, a ta pomoć nije mala. Ako budu postojale mogućnosti sigurno da ćemo izaći u susret nekim od zahteva koji su realni”, rekao je on.

Najveća pomoć za turističku privredu i agencije bila je uredba o takozvanim zamenskim vaučerima koja je doneta na inicijativu agencija.

” Da nije bilo te Uredbe 90 posto naših agencija bi bankrotiralo. Mi i dan danas imamo 50 poziva građana da se žale zbog te Uredbe. Smatramo da je to bio jedan kompromis, koji je sa jedne strane omogućavao agencijama da nastave poslovanje, sa druge strane zaštitu putnicima koji su uplatili aranžmane”, rekao je on.

Ocenio je da je to bilo kompromisno ali dobro rešenje za agencije koje nisu bankrotirale a i za uplatioce aražmana koji u tom slučaju ne bi mogli ništa da ostvare.

“I dan danas ljudi zovu u kabinet, traže pomoć i žale se na agencije. Imamo paradoksalnu situaciju da ljudi ne protestuju, a da sada agencije izlaze na ulicu i traže svoja prava. Mi razumemo težak položaj u kojem se agencije nalaze, i celo vreme se bavimo tim problemom i želimo da pomognemo agencijama, i celom turističkom sektoru”, rekao je on.

Posebnu sektorsku pomoć države dobija hotelska industrija gde je najveći broj zaposlenih u oblasti turizma.

“Hoteli u velikim gradovima imaju gubitke jer nije bilo stranih gostiju i turista. Sada donosimo nov paket pomoći za hotelsku industriju čija je vrednost oko 1,5 milijardi dinara. Proširili smo i obuhvat i gradova i hotela koji ostvaruju pravo sa 27 gradova, na 67 gradova i opština gde će hotelijeri moći da apliciraju za pomoć”, rekao je on.

Ministar je podsetio i da je turistički sektor jedini posebno tretiran u paketima pomoći koje je država dodeljivala privredi zbog pandemije.

Mogli su da koriste pogodnosti kao što su isplaćivanje minimalnih zarada, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, i moratorijum na otplatu kredita.

“To je bila velika podrška i pomoć generalno privredi, a svakako i našem turističkom sektoru”, rekao je on.

Dodao je da je turistički sektor mogao da koristi povoljne kredite Fonda za razvoj sa kamatnom stopom od 1 posto i ta aktivnost je još uvek u toku.

“Mi samo želimo da to sve bude brže, da se brže u Fondu obrađuju njihovi zahtevi – nadam se da će se to u narednom periodu i desiti”, rekao je on.

indeksonline.rs/Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here