Globus osiguranje

BEOGRAD – Zemljama Zapadne Evrope trenutno nedostaje više od 300.000 majstora i ako naši ljudi, koji su još ovde, ne budu adekvatno plaćeni na velikim projektima, ostaćemo bez dobre radne snage, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

“Moramo da sačuvamo ono što imamo, ali i da obnovimo radnu snagu i jedini način je da domaće firme angažovane na projektima gde je država investitor imaju tretman glavnog izvođača, i da mogu adekvatno da plate radnu snagu. Ako to propustimo, oni će otići u inostranstvo i mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koji će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanje novih objekata”, rekao je Rodić Tanjugu.

Inače, nemački poslodavci upozorili su vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u toj zemlji neće moći naći adekvatnu radnu snagu.

Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023, pošto staro iz 2016. ističe u decembru ove godine.

Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika, a Ogranak za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.

Inače to Pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada tako što omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija.

Uslov za dobijanje vize je, prenosi Dojče vele, da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.

Rodić kaže da su potrebne Nemačke za radnom snagom daleko veće od 25.000 radnika, kao i da najviše radne snage sa Zapadnog Balkana dolazi iz Severne Makedonije, Srbije i BiH.

“Kod nas je sada u toku veliki invesitdcioni ciklus pošto imamo više od 60.000 aktivnih gradilišta i dobar deo radne snage je ostao angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj”.

Takođe, napominje da i u Srbiji oskudevamo sa kvalitetnom radnom snagom, s obzirom da naši ljudi i bez tih dozvola već imaju uhodane puteve za rad u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskojo, kao i skandinavskim zemljama.

“Velika opasnost preti da izgubimo kvalitetnu radnu snagu, što će se odraziti na kvelitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture”, navodi Rodić.

U Srbiji se malo mladih majstora školuje i nepovoljna je starosna struktura postojećih, pošto imaju više od 55 godina, napominje on.

Takođe, u nekim slučajevima proces dobijanja dobrog mastora traje i desetak godina.

“Sa druge strane, srpske firme bi trenutno mogle da imaju velike poslove ne samo u Zapadnoj Evropi, već i u Rusiji, na Bliskom istoku i u afričkim zemljama.

Inače, pre krize sa korona virusom u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima.

Sagovornik Tanjuga navodi da zemljama Zapadne Evrope od građevinske struke najviše nedostaju tesari, armirači i zidari, a od zanatskih zanimanja parketari, keramičari, stolari, električari svih profila, industrijski izolateri, kao i ljudi koji rade u fabrikama na održavanju instalacija i na instalacijama u energetici.

U prvoj polovini ove godine izdata je, navodi Dojče vele, samo 4.801 viza, dok je 2019. godine izdato ukupno 27.259 viza za radnu snagu iz Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

indeksonline.rs/Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here