Baner

NOVI PAZAR – Mladi Novopazarci i eksperti slažu se da je društvo u Srbiji suviše tolerantno na fenomen govora mržnje na sportskim priredbama i uvrede na nacionalnoj osnovi koje skandiraju navijači sa tribina, a koje, kako su kazali, mogu ostaviti dodatne posledice na multikulturalne sredine kakva je Novi Pazar.

Studentkinja Merisa Beširović smatra da su sportska dešavanja, umesto da budu mesta stvaranja takmičarskog duha, poštovanja i upoznavanja novih ljudi, često prostor negativnih pojava, uvreda i pretnji zbog kojih nikom ne može da bude prijatno.

“Provokacije sa obe strane, i srpske i bošnjačke, neretko budu propraćene uvredama na nacionalnoj osnovi, pominjanjem zločina iz prošlosti i pretnjama da će isti biti ponovljeni. Ljudi različito reaguju na to, ali sam apsolutno sigurna da nikom nije prijatno i da se sva pažnja preusmeri na negativnu stranu, a da se glavni razlozi dolaska na stadion ili u halu, takmičenje i zabava, potpuno zanemare”, navela je ona.

Merisa je dodala da se ljudi koji posećuju stadione i hale isključivo radi sporta ne upuštaju u takve provokacije i uvrede, ali da se na tribinama često nađu i oni koji utakmice vide kao priliku za provociranje.

“Govor mržnje koji je prisutan na našim stadionima ne vidim kao navijački repertoar, već sam mišljenja da to, kao težak vid diskriminatornog postupanja, ne sme smatrati očekivanom i običnom pojavom, jer se prihvatanjem i nereagovanjem takva vrsta ozbiljnog problema neće rešiti. Naravno, odgovaranje na govor mržnje istom merom je najgora moguća opcija, ali je neprihvatljivo i da izbegavamo odlaske na utakmice sa osobama drugih nacionalnosti. Moramo se zajedničkim snagama suprotstaviti netoleranciji i mržnji i prihvatiti prave sportske vrednosti koje nas ne uče da jedni na druge gledamo kao na neprijatelje”, istakla je ova studentkinja.

Njena koleginica Nikolina Milunović ocenila je da je “konačan rezultat neke utakmice često neizvestan, ali da je rezultat u govoru mržnje i skandiranju uvreda sa tribina nerešen”.

“Spremnost da odgovorimo na prozivke na osnovu verske ili nacionalne pripadnosti je više stvar umeća nego drskosti, jer kada nam srce zadrhti od bola kada neko skandira ‘Nož, žica, Srebrenica’ ili ‘Rešen rebus, srce, bubreg, pluća, živela žuta kuća’, jezik treba držati na distanci”, rekla je Milunović.

Ona je navela da je teško ostati ravnodušan u takvim situacijama, ali da treba ostati miran, izbegavati “instant reakcije” i na uvredu uzvraćati uvredom.

“Kada se nađete u situaciji da prisustvujete više puta takvim repertoarima, shvatite da je to način njihove komunikacije, postaje vam to uobičajeno, svakodnevno i ne doživljavate kao pretnju. Što ne znači da to trebamo ignorisati, već trebamo stati na put tome”, poručila je ova studentkinja.

Dugogodišnji novinar Elmir Habibović, kao ljubitelj sporta, a potom i profesionalac, nerado se seća kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka, kada su počele da se dešavaju ispadi na tribinama širom Jugoslavije koje su, kako je rekao, postali poligoni mržnje.

“Pripadam generacijama koje su vaspitavane na način da volimo i poštujemo svakoga, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, tako je bilo i na tribinama u Novom Pazaru. Sećam se da smo tada navijali za svoj voljeni FK Novi Pazar, da smo zajedno stajali i navijali zagrljeni Srbi i Bošnjaci”, kazao je Habibović.

Foto:Nikola Kočović

 

On je istakao da su političke partije zloupotrebile najveće navijačke grupe, što nije zaobišlo ni Novi Pazar, čime je napravljen “neprirodan jaz između najboljih drugova koji su odjednom počeli da vole i uzdižu samo svoju naciju i bodre klubove koji su promovisali neki novi obrazac po kome je mržnja prema drugome i drugačijem postala najvažnija”.

“Sećam se prvi političkih parola na tribinama zbog kojih se mnogo nas povuklo sa tribina, ne želeći da učestvujemo u raspirivanju mržnje. Međutim, trendovi su nastavljeni i formula takvog ponašanja je sve više razarala celu zemlju i prilično dugo i veoma uticala na generacije koje su odrastale u tom periodu. Novi Pazar je grad koji vekovima neguje i živi multikulturalnost koja je u jednom trenutku bila malo poljuljana, ali su na sreću stanovnici ovog kraja uspeli da ožive kult zajedništva i suživota”, rekao je Habibović.

Foto:Nikola Kočović

 

I pored toga, Habibović misli da su dešavanja iz devedesetih ostavile dubok trag na generacije koje su stasavale u tom periodu i da su one vidljive i danas.

“Multikuluralizam se živi, voli, neguje, ali je jako teško da opstane u vremenima kada desničarski vetrovi duvaju širom Evrope, a posebno Balkana. Predstavnici najvećeg dela političkih partija samo deklarativno podržavaju zajedništvo i suživot, a u praksi nanose ogromnu štetu ljudima koji su primorani da žive podele i mržnju. Formula uspeha je poštovanje različitosti i zdrav sistem vrednosti po kome se čovek vrednuje po svojim kvalitetima i sposobnostima, a ne po nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti”, naveo je Habibović.

Vanredni profesor na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru i predsednik Udruženja građana “Monitor” Aleksandar Ivanović naglašava da takve pojave na tribinama, iako su često shvaćene kao “deo navijačkog repertoara”, ne bi smele da budu tolerisane.

“Upravo je tolerisanje pogrdnih reči, transparenata, crteža i simbola koji u sebi sadrže mržnju prema određenoj društvenoj grupi ili promociju ekstremističkih ili šovinističkih ideologija dovelo, između ostalog, da na to gledamo više kao navijački repertoar nego na nešto što može izazvati ozbiljne probleme”, kazao je Ivanović.

On je istakao da su Krivičnim zakonikom propisane kazne za sve one koji “ponašenjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izazivaju nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima”.

“Veoma je važno da, kada se ovakve stvari dogode, da takvi slučajevi obavezno budu istraženi, procesuirani, a vinovnici kažnjeni odgovarajućom sankcijom”, rekao je Ivanović.

Udruženje građana “Monitor” već nekoliko godina vrši istraživanja kako građani gledaju i reaguju na ove fenomene kako bi ukazali na percipirano stanje ljudske bezbednosti i izmerili određene vrednosti poput međusobnog poverenja građana iz različitih etničkih grupa ili poverenja u institucije.

“Okupljamo naučne radnike, istraživače, ljude iz pravosuđa i eksperte iz oblasti zaštite ljudskih prava koji edukuju mlade o opasnostima i posledicama koje govor mržnje može da ima, njegovom nepraktikovanju i netolerisanje “toksičnog narativa”, zaključio je Ivanović.


Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here