NOVI PAZAR – Spoj dve različite kulture, koji je u Novom Pazaru sačuvan kroz vekove, izazov je za mnoge ljude koji u njemu žive, a najviše za mlade koji su snaga i energija ovog grada i koji su dokazali da im podele ne smetaju, smatraju Novopazarci sa kojima smo razgovarali.
Student Davud Vesnić kaže da se u gradu u kojem je istorija neminovno spojila Srbe i Bošnjake mladi druže i zajedno provode bez obzira na nacionalnost.
“Ovo je pre svega mesto gde su ljudi navikli da žive i sudeluju jedni sa drugima i mislim da što se toga tiče problema nema. Većina mojih drugova je pravoslavne veroispovesti, svi se super družimo, ne razmišljamo o tome kako se ko zove, a vrlo često dok razgovaramo upoređujemo običaje u vezi sa jednom i drugom verskom tradicijom. Mislim da tamo gde počinju žurke, zaboravlja se ko je ko i ko je šta i bitan je samo dobar provod”, navodi ovaj dvadesetjednogodišnji mladić.
On kaže da to što u gradu postoje kafići u koje odlaze pripadnici samo jedne veroispovesti ne vidi kao problem, već kao izbor onih koji konzumiraju alkohol.
“Obzirom da je islamskim vernicima zabranjena konzumacija alkohola i da većina lokala u gradu nema u ponudi alkoholna pića onda je i došlo do te podele, ali na to ne treba gledati kao problem, jer svako ima pravo da posećuje mesta koja želi i to je jednostavno pitanje odluke pojedinca”, ističe Davud.
Sličnog mišljenja je i njegova sugrađanka Marija Tiosavljević koja navodi da su određene okolnosti u gradu i tradicija sredine dovele do odvajanja pojedinih kafića, ali i da je to problem koji se lako prevazilazi.
“Mislim da je više u pitanju teritorijalna podela, jer postoje područja u gradu u kojima žive samo Bošnjaci, kao i područja na kojima su pripadnici srpske nacionalnosti i na tim mestima su izgrađeni kafići u kojima idu jedni ili drugi, a kad je u pitanju centar grada tu je situacija potpuno drugačija i svi lokali su zajednička mesta za izlaske mladih”, tvrdi ova tridesetogodišnjakinja.
Marija, takođe, smatra da izbor kafića kod mladih zavisi od toga ko konzumira alkohol a ko ne, kao i da mlade na zajednička mesta povezuje društvo.
“Mladi ljudi vrlo često svoja interesovanja formiraju na osnovu toga šta misle i kažu njihovi vršnjaci, pa vrlo često izlaze na mesta na koja idu i njihovi drugari kako bi bili prihvaćeni u društvu”, dodaje Marija.
Glumac Rifat Rifatović (40) smatra da u Novom Pazaru ima mnogo više zajedničkih mesta za izlaske, nego onih koji su ograničeni na pojedince.
“Ja problem odvojenih kafića u gradu ne primećujem, a mislim da je odgovor na ovo pitanje pre svega vezan za diskurs gledanja na stvari i da je onaj ko hoće da gleda loše, fokusiran na gledanje tog lošeg i samo to vidi”, kaže Rifatović.
Ipak, on tvdi da je tokom njegovog tinejdžerskog doba bilo mnogo drugačije nego sada, te da su mladi danas otvoreniji po pitanju brojnih stvari.
“Mi smo imali ograničen izvor informacija, tri kanala koja smo gledali, a današnja omladina ima sve i to može da bude problem. Vrednosti u doba mog odrastanja su bile drugačije, a rešenje potencijalnih problema oko podela ko je ko vidim samo u tome da se roditelji više bave svojom decom i da ih uče da vole ljude, bez obzira na nacionalnu pripadnost”, dodaje Rifatović.
O tome koliko su se družile generacije šezdesetih u svojim tinejdžerskim danima najbolje govori primer fotoreportera Samira Delića (54), koji kaže da je njegove drugare tada spajala isključivo dobra muzika, zbog koje su najviše i posećivali kafiće.
“To su bile divne osamdesete kada apsolutno nismo razmišljali o tome ko je Srbin, a ko Musliman. Niko nam nije inputovao ružne misli, ni verske, ni nacionalističke, a pošto nismo imali tehniku u kafiće smo išli da bi slušali muziku. Nismo imali mnogo novca, krpili smo se za pivo ili sok i u to vreme, ne pamtim, da se neko od drugova posvađao na nacionalnoj osnovi. U to vreme je do do tuča dolazilo samo zbog devojaka”, priseća se Delić.
On navodi da je trenutno problem odvojenih kafića zanemarljiv, ali da su devedesete po tom pitanju bile drugačije i da je tada bilo velikih podela.
“Nakon ratova i situacije na Balkanu, ljudi su nekako počeli da strepe jedni od drugih i došlo je i do odvajanja po kafićima, što je bilo veoma ružno. Na sreću, mene i moje drugare ta situacija nije poremetila i mesta na kojima smo izlazili delili smo jedino po muzici koja je tu mogla da se sluša. U današnje vreme ima dosta interesantnih mesta na kojima izlazimo svi zajedno”, dodaje Delić.
Ističe i da je današnja omladina potpuno drugačija od prethodnih generacija prvenstveno zbog dostupnosti brojne tehnike i pristupa svim mogućim informacijama.
“Mi smo ranije poštovali starije, bili bezbrižni imali kultivisan život i strepeli da nas profesori ne vide u nekom kafiću ili sa cigaretom u ruci. Sadašnje vreme kafića potpuno je drugačije, a omladina je u velikoj meri nevaspitana”, zaključio je Delić.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
