BEOGRAD – Zbog izrazitog porasta broja novih slučajeva COVID-19, jedan broj zemalja se suočio sa mogućnošću da u njima bude potrebno ponovno uvođenje karantinskih mera, dok u nekim drugim tako nešto za sada nije na vidiku.
Prva država u svetu u kojoj je već na snazi novi, tronedeljni karantin je Izrael, a u najstrože mere, uvedene prošle sedmice, ubraja se i zabrana udaljavanja od mesta stanovanja na razdaljinu veću od 500 metara, uz novčane kazne za one koji to budu činili bez opravdanog razloga.
Broj novozaraženih u Velikoj Britaniji se udvostručuje približno na sedam dana, a mediji u toj zemlji ove sedmice su javili da premijer Boris Džonson razmatra uvođenje karantina.
Objavljujući nove mere u cilju sprečavanja širenja COVID-19 u Engleskoj, Džonson je upozorio da uvođenje novog karantina na nacionalnom nivou nije isključeno ukoliko stanovništvo tokom predstojećeg zimskog perioda ne bude poštovalo protivepidemijske propise.
U nekim delovima Velike Britanije trenutno su na snazi lokalni karantini, a bolnice su povećale svoje kapacitete za odgovor na novi talas COVID-19.
Izbegavajući da upotrebe taj naziv, lokalnim karantinima pribegle su i vlasti u Madridu, gde za neka naselja u širem području tog grada važe ograničenja kretanja.
Budući da je reč o radničkim naseljima, nadležni su optuženi da stigmatizuju siromašnije slojeve stanovništva, što je prošlog vikenda dovelo i do protestnih okupljanja.
Restriktivne mere na snazi su i u drugim delovima Španije, a premijer te zemlje Pedro Sančes u subotu je isključio mogućnost uvođenja karantina na nacionalnom nivou.
Ni u Francuskoj za sada nije izgledno uvođenje opšteg karantina iako je, kako navodi londonski “Telegraf”, stepen širenja zaraze u Francuskoj dvostruko veći nego u Velikoj Britaniji.
Vlada novog premijera Žana Kasteksa želi da u zemlji održi ravnotežu između društvenih i ekonomskih interesa, a restriktivne mere se razlikuju u zavisnosti od sredine.
Snažnog drugog talasa COVID-19 pošteđena je Italija, koja je po izbijanju pandemije brzo postala jedna od najteže pogođenih zemalja Evrope i sveta, a stručnjaci takav uspeh pripisuju činjenici da je u Italiji raniji karantin ukidan kasnije u poređenju sa nekim drugim državama, navodi sajt Local.it.
Komentarišući porast broja novih slučajeva COVID-19 u Grčkoj, portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da, ukoliko se taj trend nastavi, postoji mogućnost uvođenja novog karantina u zemlji.
“Dotle još nismo stigli – jednostavno, kažemo da na stolu moramo da imamo sve opcije”, rekao je Pecas, dodajući da je premijer Grčke od nadležnog stručnog odbora zatražio da načini plan mogućih mera, koje bi, u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, mogle biti “aktivirane na relativno automatski način”, navodi portal “Juroviklinjuz”.
Nemački virusolog Hendrik Štrek digao je glas protiv ponovnog “zatvaranja” zbog pandemije COVID-19, poručujući zemljama koje se suočavaju sa novim talasom zaraze i idu ka uvođenju novih karantina da se smire i ne podležu “sveopštoj masovnoj histeriji“.
indeksonline.rs
