BEOGRAD – Višestruki šampion Srbije u skoku u dalj na otvorenom I u dvorani, osvajač bronzane evropske medalje (Glazgov 2019) Strahinja Jovančević član je Atletskog kluba Crvena Zvezda.

• Šta voliš da slušaš pre takmičenja?

Nešto što mi podiže adrenalin, uglavnom nešto sa mnogo basa. Ali nikad nije ista muzika, stalno menjam.


• Tvoje omiljeno mesto za uživanje i relaksaciju pred važne događaje?

To zavisi gde sam u tom trenutku, ali uvek to bude negde u prirodi ili na nekom lepom i mirnom mestu sa kafom u ruci.


• Da li imaš neku srećnu stvar (amajliju) koju nosiš na takmičenjima?

Nikada nisam imao neku srećnu stvar kao npr amajliju, najbitnije mi je da “ponesem” na takmičenje dobro raspoloženje, fokus i hladnu glavu i vatreno srce.


• Plan za naredni period (zimsku sezonu)?

Upravo sam u procesu priprema za zimsku sezonu koja će posle ove lude godine biti duplo vrednija za mene, ali i za sve ostale sportiste i ljubitelje sporta. Mnogo smo izgubili i vreme je da to vratimo nekim dobrim takmičenjima. Moj fokus za zimsku sezonu je na Evropskom prvenstu u Poljskoj, ali posmatram krajičkom oka i Svetsko prvenstvo u Kini.


• Koliko je situacija sa Kovid virusom uticala na formu I rezultate?

Uticala je mnogo, ali svi smo se borili koliko možemo, a neko je čak i napravio svoje najbolje rezultate. Najveći problem za većinu, pa i za mene, bio je nedostatak pravog takmičenja, borbi, pa samim tim i motivacije. Pored toga, uticalo je mnogo na sam rad treninga, kad ne znate kad vam je i da li će uopšte biti sledeće takmičenje, onda ne možete ni normalno da imate plan treninga i da trenirate.


• Da li vidiš sebe ispred 8,03 metara?

Naravno! Zapravo, uprkos ovoj pandemiji uspeo sam ovog leta da nadmašim rezultat od 8.03m iz dvorane i da skočim 8.05m. Idemo dalje!

• Da li imaš neki ritual pred skok I koji?

Imam neke specifične pokrete dok pokušavam da se fokusiram na samom zaletištu, ne mogu ih rečima opisati, to mora da se vidi.


• Koji događaj sa takmičenja te sada nasmeje, a tada ti je bilo neprijatno?

Uspeo sam da se setim jednog sličnog ovakvog događaja, na EP u Glasgovu kada sam skočio u toj 5. seriji preko 8m počeo sam da se radujem i u jednom trenutku u toj euforiji udario sam jako rukom ogradu između staze i publike, uplašio sam par ljudi tada i bilo mi je neprijatno jer nisam očekivao da će ta ograda toliko da odzvanja. Sada kada gledam te snimke uvek se nasmejem tom momentu.

indeksonline.rs