NJUJORK – Nakon prvog talasa koji je snažno pogodio Evropu, kontinent se suočio i s drugim i još smrtnosnijim talasom epidemije korona virusa, a u novembru je od posledica bolesti život izgubilo skoro 105.000 ljudi, navodi Njujork tajms.
Do početka juna, Evropa je postepeno izlazila iz prvog talasa epidemije, koji je snažno pogodio. Stroge mere karantina su tada ukinute, a EU je ohrabrivala otvaranje granica, dok su građani bili željni odmora.
Međutim, drugi talas pandemije nagnao je vlade da uvedu nove restrikcije i mere karantina, što je zadalo novi udarac evropskim ekonomijama. Optimizam s početka leta je nestao, a zamenila ga je spoznaja da je ublažavanje mera dovelo do smrti na hiljade ljudi nekoliko meseci pre moguće vakcine.
Sada je poznato da je drugi talas pandemije u Evropi bio smrtonosniji nego prvi. U 31 zemlji koju nadgleda Ervopski centar za kontrolu i prevenciju bolesti tokom novembra je preminulo skoro 105.000 ljudi, što je više nego što je potvrđeno u aprilu. U Italiji svakodnevno umire isto onoliko ljudi kao što je bio slučaj kada se Bergamo nalazio u fokusu pažnje svetske javnosti. U većini zemalja, broj novih smrtnih slučajeva veći je nego ikada ranije.
Zapadnoevropske zemlje, kao što su Italija i Belgija, pandemija je tokom jeseni pogodila gotovo jednako snažno kao i tokom prvog talasa. Situacija u Portugalu je gora nego što je to bio slučaj ranije, dok je u Nemačkoj stanje otprilike slično kao i pre. Neke zemlje, uključujući Veliku Britaniju, beleže poboljšanje situacije, a najbolje su prošle Norveška, Irska i Finska.
Skoro svaka zemlja u centralnoj i istočnoj Evropi, koje su prošle relativno dobro tokom prvog talasa, sada beleže alarmantan porast broja novozaraženih i umrlih.
Do ovakve situacije je došlo nakon što su mnoge evropske zemlje požurile sa ublažavanjem mera, a koje je otpočelo ranije nego što je bilo navedeno u preporukama Evropske komisije, kako navodi Njujork tajms.
Neke zemlje, posebno na jugu kontinenta, preuzele su veliki rizik kada su primile turiste u julu, u pokušaju da sačuvaju na milione radnih mesta. Podstaknuto je otvaranje granica unutar EU, iako su za putnike sa strane i dalje ostale zatvorene.
Više od četiri miliona ljudi posetilo je Španiju u julu i avgustu, često bez zahteva za test ili samoizolaciju po dolasku i povratku. Turisti su organizovale privatne žurke po vilama na Mediteranu, uprkos vladinim restrikcijama, koje su često odnosile samo na javna mesta.
U Belgiji ljudi koji su se vraćali sa letovanja u inostranstvu nisu testirani po povratku u domovinu, dok zahtev za odlazak u karantin nije poštovan u prevelikoj meri. Broj novih slučajeva zaraze ponovo je počeo da raste u septembru.
Osim sezone odmora, lažan osećaj da će otvaranje dovesti do brzog ekonomskog oporavka dovelo je do toga da mnoge vlade donesu odluke koje su podržavale ovakvu logiku.
Ekonomske prognoze, međutim, ukazuju na to da su mali dobici tokom leta zanemarljivi u poređenju sa gubicima tokom drugog talasa epidemije. Očekuje se da će na nivou čitave EU u toku ove godine biti zabeležen pad veći od sedam odsto.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen je krajem oktobra priznala da je očigledno da su mere ublažene isuviše rano.
U nekim slučajevima porastu broja obolelih dovela je, između ostalog, i politička situacija. Uprkos porastu broja novobolelih, u Češkoj su 3. oktobra održani izbori, koji su samo pogurali uvođenje mera karantina.
Slična situacija zabeležena je u Poljskoj. Ova zemlja se sada bori sa drugim talasom pandemije, koji zdravstveni sektor dovodi blizu kolapsa.
Nekoliko zemalja koje su blagovremeno reagovale uspele su da izbegnu ovako dramatična scenarija. Danska, Finska, Island i Norveška se nisu suočile s drugim talasom epidemije.
Irska je zabeležila manje od 300 smrtnih slučajeva od 1. septembra, što je 15 odsto od ukupnog broja preminulih tokom prvog talasa, nakon strogog karantina koji je uveden po drugi put.
indeksonline.rs
