BEOGRAD – Veliki broj mladih, polovina njih, u potpunosti je poštovala mere fizičkog distanciranja tokom vanrednog stanja – 49,3 odsto, dok je po ukidanju vanrednog stanja procenat mladih koji su poštovali tu meru pao na 19,1 odsto, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih “Život mladih u Srbiji – Uticaj kovid-19 pandemije”.
Istraživanje, koje je danas predstavljeno, poštovanje mera ograničcenja kretanja i okupljanja u toku vanrednog stanja poštovalo je gotovo dve trećine mladih – 64,7 odsto, a nakon njegovog ukidanja je to činilo manje od trećine – 28,8 procenata.
Mere su više poštovale mlade žene, od muškaraca.
Takođe, 41,4 odsto ispitanih je izrazilo nezadovoljstvo reakcijom države tokom marta i aprila, a 58,9 odsto njih, od maja do septembra.
Istraživanje je pokazalo da su mladi tokom vanrednog stanja imali značajno više poverenja u institucije, nego što je to bio slučaj u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja u zemlji.
Kada je reč o oblasti rada i zarada, istraživanje pokazuje da je tokom vanrednog stanja trećina mladih, 33 odsto, imala strah od gubitka posla, a nakon njega, tek nešto malo manje – 31 odsto.
Trenutno 23,2 odsto mladih oseća nesigurnost za svoje radno mesto, dok za budućnost radnog mesta strahuje 27,9 procenata mladih.
Više od polovine njih misli da je pandemija negativno uticala na njihovo školovanje, dok 26 odsto mladih nije imalo onlajn nastavu.
Tek 6,1 odsto mladih smatra da je imalo dobar pristup obrazovanju, dok 36,5 odsto mladih smatra suprotno.
Tokom vanrednog stanja u zemlji, osećaj zdravstvene ugroženosti imalo je 42,7 odsto mladih, dok ga nakon vanrednog stanja oseća njih 29,9 odsto.
Mladi su se u najvećoj meri plašili da se ne zaraze i ugroze porodicu (71,7 odsto), kao i da se ne zarazi neko od njihovih bližnjih (70,1%).
U manjim procentima su imali strah da se oni ne zaraze (32,6 odsto), da ne završe u bolnici (25,6 odsto), strah od smrti imalo je 24,7 odsto ispitanih, a strah da ne dođu u situaciju da dugo budu u bolnici 22,1 odsto.
Što su mladi živeli u većoj sredini, to je osećaj ugroženosti bio veći, pa su se najviše ugroženo osećali mladi iz velikih gradova (3,13), zatim u gradovima (2,90), opštinama (2,84) i naseljima manjim od 10 000 stanovnika (2,53).
Istraživanje je pokazalo da se 26,2 odsto mladih osećalo jako loše u izolaciji, a njih 27,2 odsto loše, dok se tek 11 odsto osećalo dobro, a samo njih 6,6 odsto jako dobro.
Takođe, isti procenat mladih, 27 odsto, odgovorilo je da planira da se odseli iz Srbije, odnosno da to ne želi, dok je 46 procenata odgovorilo da o tome razmišlja, ali da za sada ne planira.
Tokom pandemije je volontiralo 22,6 odsto mladih, a najveći broj njih (78,7%) je volontiralo samoinicijativno.
Oni koji su volontirali organizovanoto su činili u organizacijama civilnog društva, u Crvenom krstu, Unicefu ili nekoj drugoj međunarodnoj organizaciji ili lokalnoj samoupravi.
KOMS je istraživanje sproveo tokom jula i avgusta, a u njemu je učestvovalo 1.103 mladih, uzrasta između 15 i 30 godina.
indeksonline.rs
