NOVI PAZAR – Većini ljudi je teško da zamisle da odrasli muškarci imaju seksualni kontakt sa decom, plaćaju za to, i siluju decu. Ipak, to se dešava toliko često da je ovaj zločin, trgovina ljudima, sada najbrže rastući zločin kako u svetu tako i u Srbiji.
Istraživanje pokazuje da su muškarci koji imaju seksualni kontakt sa decom često i sami bili zlostavljani u detinjstvu. Takođe, postoji dokaz koji povezuje konzumiranje pornografije i seksualnu eksploataciju dece. Mediji često okrivljuju kriminalce, policija okrivljuje roditelje, roditelji okrivljuju škole, i tako u krug. Često u vezi sa nedostatkom kontrole nad sopstvenim detinjstvom, ove nekadašnje žrtve odrastu i traže načine da ukradu nevinost druge dece, kako bi stekli neku vrstu kontrole nad onim što je od njih ukradeno; žrtva zlostavljanja postaje predator.
Kao drugi mogući uzrok pominje se veza između pornografije i seksa sa decom. Istraživači su otkrili da ljudski mozak pokazuje potpuno istu hemijsku reakciju tokom uzimanja droge kao i tokom konzumiranja pornografije. Baš kao što je slučaj sa drogom, postoje korisnici koji mogu da postanu zavisni od pornografije nakon prvog gledanja, dok se čini da neki nikada ne postanu zavisni.
KAKO PREPOZNATI SEKSUALNU EKSPLOATACIJU DECE?
Prema rečima psihologa Tamere Trtovac, najpre je neophodno obučiti ljude kako da primete da je neko žrtva seksualnog ropstva.
“Dete najpre menja ponašanje i nije u mogućnosti da mirno sedi, često je depresivno i sklono samopovređivanju, dobija napade panike i odbija da govori. Deca koja su žtrtve takođe često spavaju na časovima, beže od kuće, izostaju iz škole, imaju nagle promene raspoloženja i nedostatak samopoštovanja”, rekla je Trtovac za indeksonline.rs
“Bol koji deca nose u sebi se može pretvoriti u bes pogrešno usmeren na druge društvene kontakte. Deci je lakše da izraze bes tamo gde osećaju da to mogu, kao npr, prema vaspitačici, učiteljici, majci ili drugoj deci. Neka deca će zbog toga imati teškoće u sklapanju prijateljstava. Ovo može biti usled osećanja “različitosti u odnosu na drugu decu”, zato što se osećaju prljavo, usled osećanja krivice ili sramote, kao rezultata seksualnog iskorištavanja. Neka deca se mogu povlačiti iz društvenih kontakata, naizgled iz nepoverenja prema odraslima. Ekstreman primer se može videti kad deca bukvalno zaneme, tako što odbijaju da govore”, zaključila je Trtovac.
ŠTA KAŽU BROJKE?
Među maloletnim žrtvama u 90% slučajeva eksploatisane su devojčice
Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, od 494 žrtve trgovine ljudima u periodu od 2012. do 2018. godine, 194 žrtve identifikovane su kao žrtve seksualne eksploatacije. Čak 40 posto žrtava seksualne eksploatacije su deca mlađa od 18 godina.
“U proteome tri godine identifikovane su 174 žrtve trgovine ljudima. Od ovog broja devojčice i dečaci čine 43 posto identifikovanih žrtvava (74 dece pretežno devojčica) dok je punoletnih lica identifikovano 100”, rekli su za indeksonline.rs iz Centra.
U prvih šest meseci 2019 godine Centar je primio 57 prijava sumnje na trgovinu ljudima. U istom periodu rađeno je i na 11 prijava koje su primljene u 2018 godini, tako da je ukupan broj prijava koje su bile u radu u prvih šest meseci 2019 godine 68. Od ukupnog broja prijava u 66% slučajeva procenjeno je da se radi o pretpostavljenim žrtvama trgovine ljudima i pokrenut je postupak identifikacije. U 28% prijava ista je odbačena, i to pre svega jer nisu utvrđeni elementi trgovine ljudima.
“Najveći broj prijava stigao je iz MUP-a (40%) i sistema socijalne zaštite (34%). Prijave iz NVO sektora čine 13% prijava, dok je iz drugih izvora prijava stigao minimalni broj prijava”, navode iz Centra.
Od 57 prijava sumnje na trgovinu ljudima, pod sumnjom na seksualnu eksploataciju prijavljeno je čak 29 žrtava i to 15 devojčica mlađih od 18 godina.
U prvih 6 meseci 2019. godine formalno je identifikovano 19 žrtava trgovine ljudima. Skoro sve identifikovane žrtve su devojčice i žene (17), a zastupljenost po uzrastu je skoro identična (10 dece i 9 odraslih osoba).Najveći broj identifikovanih žrtava su žrtve seksualne eksploatacije (13). Većina žrtava su osobe ženskog pola, njih 17 koje čine 87% identifikovanih žrtava. Devojčice čine 53% identifikovanih osoba ženskog pola.
U novembru mesecu ove godine identifikovane su 2 žrtve trgovine ljudima i u oba slučaja se radi o državljanima Republike Srbije mlađim od 18 godina. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je primio čak šest prijava za identifikaciju žrtava.
EKSPLOATACIJA DECE NA INTERNETU
Eksploаtаciјa dеcе putеm IKT je društvеna pojava koja je svе uоčlјiviја i prеpоznаtlјiviја u savremenom društvu.Ona podrazumeva nasilje, eksploataciju i zlostavljanje dece od strane njihovih vršnjaka ili odraslih. Eksploatacija uključuje pokazivanje neprimerenog sadržaja deci, vrbovanje dece za ilegalne aktivnosti, vrbovanje (grooming), slanje eksplicitnih poruka (sexting), virtuelno uznemiravanje (cyberharassment), zlostavljanje (cyber-bulling) i druge vrste nasilnog ponašanja koje ugrožavaju prava deteta.
Grooming je izraz koji opisuje uspostavljanje odnosa poverenja i emocionalne veze između deteta i (najčešće) odrasle osobe putem komunikacijskih tehnologija, s ciljem vrbovanja i iskorištavanja maloletne osobe u seksualne svrhe. Opasan je zbog neograničenih mogućnosti komunikacije putem interneta, njene brzine i velike dostupnosti, a posebno zbog mogućnosti prikrivanja identiteta, pola, dobi i stvarnog izgleda. Koristeći te mogućnosti, decu je puno lakše uvući u potencijalno opasne kontakte i aktivnosti nego putem neposrednog kontakta.
Sama reč sexting je kombinacija reči „sex“ i „tekst“. Tako da je sexting ustvari slanje seksualnih poruka. Poruke mogu sadržati reči ili fotografije. Sexting sa slikama je aktuelan od kad su mobilni telefoni dobili mogućnost da snimaju fotografije i šalju i primaju iste. Sexting ne podrazumeva samo razmenu putem mobilnog telefona, već i putem skype-a i društvenih mreža, kao što su Facebook, Instagram, Snapchat…
Vrlo je teško reći koliko je sexting rasprostranjen među tinejdzerima. Istraživanja kažu da su 1 od 5-10 tinejdzera, dečaka i devojčica, slali seksualno sugestivne poruke. A 1 od 3-8 tinejdzera su primili takve poruke.
Istraživanja su bila fokusirana samo na fotografije, a ne na seksualno sugestivne komentare, poruke ili tvitove. Procenat tinejdzera koji učestvuju u sextingu bi se povećao ako bi bilo uključen i pisani seksualni sadržaj, ali se ne zna za koliko. Ali jedna stvar je jasna, sexting je relativno česta pojava kod tinejdzera.
Cyberstalking ili proganjanje/uhođenje u virtuelnom svetu je jedna od takvih pojava koja predstavlja pretnju za sve korisnike, kako pojedince tako i grupe i organizacije. To podrazumijeva krađu identiteta i ličnih informacija, nadgledanje i praćenje, vrebanje maloletnika u seksualne svrhe, javno optuživanje, klevetu i sadržaj kojim se preti i uznemirava osoba, čak i s ciljem da je se ponizi i posrami radi ostvarivanja ličnih interesa ili samo radi zastrašivanja. Posledice mogu biti vrlo pogubne poput gubitka lične sigurnosti, gubitka posla, narušavanja radnih i društvenih navika i odnosa. Nedostatak dovoljnog pravnog regulisanja cyber prostora direktno doprinosi rasprostranjenosti cyber proganjanja.
Cyberbullying je definisan kao agresivni, namerni čin koji sprovode grupe ili pojedinci, koristeći elektronske oblike kontakta. To je kontinuirano i ponavljajuće ponašanje protiv žrtve koja se ne može lako odbraniti. U Srbiji je cyberbullying sve prisutniji, i ta vrsta nasilja je veoma teška i iz razloga što je dete koje je žrtva nasilja izloženo zlostavljanju 24 časa pa se gubi osećaj sigurnosti na bilo kom mestu i stalno je u iščekivanju da li će biti i dalje izloženo toj vrsti verbalne agresije.
HOPE ON
Nevladine organizacije iz sedam država regiona koje su najčešće zemlje porekla i zemlje destinacije žrtava (Srbija, Crna Gora, BiH, Albanija, Slovenija, Makedonija i Hrvatska) pokrenule su zajedničku kampanju pod nazivom „Hope On“ kako bi podigle svest opšte javnosti o načinima vrbovanja ljudi, prepoznavanju oblika eksploatacije, njihovim posledicama i procedurama za reagovanje i prijavu.
Kampanja „Hope On“ poruka je sedam zemalja regiona da ujedinjeni sa svojim građanima mogu stati na put trgovini ljudima.
“Nemojte ćutati i zatvarati oči, ohrabrujemo vas da pozovete i prijavite ukoliko sumnjate da je neko iz vaše okoline žrtva trgovine ljudima”, navode organizatori.
Spot koji se emitovati u medijima u sedam zemalja treba da upozna javnost koji oblici trgovine postoje, da prevenira takve slučajeve, ali i da pozove ljude na akciju odnosno prijavu potencijalnih žrtava trgovine ljudima ukoliko postoje u njihovom okruženju“, kaže Emili Fink iz UNITAS Fondacije.
ASTRA SOS telefon za pomoć žrtvama trgovine ljudima i prevenciju ovog problema je +381 11 785 0000 ili 0800 101 201 (besplatno za pozive iz Srbije) je dostupan za građane svakog radnog dana od 9 do 17 časova,a postoji i evropski broj za nestalu decu: 116 000.
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta, koji realizuje EMEDIA GROUP uz podršku Grada Novog Pazara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
