NOVI PAZAR – Prinudni brak je brak koji je sklopljen bez elementa slobodne volje, što može podrazumevati primenu prinude ili dovođenje u zabludu. U Republici Srbiji se najčešće javlja među Romskom populacijom, a u Evropi je poslednih godina prisutan među stanovništvom koje je migriralo usled ratnih sukoba na Bliskom Istoku.
U našem krivičnom zakonodavstvu je do 2005. godine postojalo krivično delo prinude na zaključenje braka predviđeno članom 113a Krivičnog zakona Republike Srbije, kada je izvršena njegova dekriminalizacija. Nakon toga je pomenuto krivično delo nastavilo da živi u okviru krivičnog dela prinude, koje je zapravo obuhvaćeno njime, tako da su neki smatrali da uvođenje tj. vraćanje posebnog krivičnog dela nije potrebno niti celishodno. Međutim, nakon ratifikacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici u naše nacionalno zakonodavstvo, Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika 2016. godine vraćeno je kao krivično delo prinudnog zaključenja braka.
Konvencije o pravima deteta usvojena je 20. Novembra davne 1989 godine. Trideset godina kasnije i dalje se susrećemo sa nerazumevanjem osnovnih principa prava deteta. I dalje se kršenje prava devojčica i dečaka na razvoj i pravovremeno obrazovanje opravdava običajnim pravom romske zajednice i prećutno dozvoljava da dečji, rani i prinudni brakovi budu svakodnevica za značajan broj romske dece. Deci se uskraćujue mgućnost da uživaju u detinjstvu i slobodi izbora.
Posledice dečijih brakova su teške i krše brojna prava devojčica. Na individualnom nivou, devojčice su obespravljene, zavise od svojih muževa i lišene su svojih osnovnih prava na zdravlje, obrazovanje i bezbednost.
Dečiji brakovi u Srbiji su retka pojava u opštoj populaciji, ali su veoma česti u romskim naseljima – izdvojenim zajednicama sa pretežno ili isključivo romskim stanovništvom, koje karakterišu izraženo siromaštvo i socijalna isključenost – gde više od polovine devojčica (57%) stupa u brak pre navršenih 18 godina, a skoro jedna petina njih (18%) i pre navršenih 15 godina.
Sibela iz okoline Novog Pazara imala je nepunih 15 godina kada se udala za 4 godine starijeg Samira.
SIBELINA PRIČA
“Majka nas je napustila kada sam imala 9 godina, od kako je otišla sve je krenulo na loše. Otac mi je već duže vremena u zatvoru u Makedoniji, on me je i prodao” započinje svoju priču Sibela, koja je za vreme desetogodišnjeg braka bila fizički i psihički zlostavljana.
“U prvo vreme sam se puno plašila. Pomišljala sam na najgore. Nisam bila svesna šta sve može da uradi od mene taj čovek koji je nekada radio kao moler a svakodnevno bio pod dejstvom alkohola. Osim što sam mu bila žena, terao me je i da prosjačim i kradem kako bi se snašla da obezbedim novac kada on nema posla. Pokušavao je čak i da me prodaje prijateljima, ali sam to uz svakodnevne batine odbijala. Nije bilo dana da ne pomislim na samoubistvo a onda sam dobila dete” – ispričala nam je Sibela koja sada živi u Nemačkoj.
“Elvis me je držao u životu. Nosila sam ga uvek sa sobom i tako više “zarađivala” na ulici. Od kada se on rodio dobijala sam i manje batina jer sam se nekako snalazila da uvek imam kolko-tolko novca. Od Samira sam pobegla prošle godine. Sakupila sam dovoljno novca da kupim kartu za mene i Elvisa i otputovala u Nemačku kod rođaka. Danas živim pristojan i normalan život i sama se izdržavam. Imam i partnera i lepo mi je sa njim.
Sibela sada živi u nemačkom gradu Majnhajmu i u čestom je kontaktu sa rođacima koji su je primili po dolasku iz Srbije. Kaže da nema kontakt sa ocem kao ni sa bivišim mužem.
“Želim što pre da zaboravim taj period života. Žao mi je što nisam mogla da živim kao svaka druga devojčica iz škole. Nadam se da će se nekada probuditi svest kod tog naroda “dole” i da će devojčice moći da uživaju u detinjstvu” – dodala je Sibela na kraju.
OBIČAJI KOJI KRŠE ZAKON
Da ovaj fenomen nije zastupljen isključivo kod romske populacije, pokazuju nam sve češći primeri ugovorenih brakova, gde roditelji međusobno dogovore da će dati svoje dete u određenu porodicu.
Među devojkama koje pod prinudom stupaju u brak u Nemačkoj je oko osam odsto rođenih u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, ili u Crnoj Gori, pokazalo je ranije istraživanje nemačkog Saveznog ministarstva za porodicu, stare, žene i mlade.
Ove mlade žene, obično sa seoskih područja, moraju da se udaju za partnera kojeg im je porodica odredila. Među onima koji prinudno ulaze u brak nisu samo žene. Od ukupnog broja prinudnih brakova pod prisilom porodice je sedam odsto mladića, koji su u većini slučajeva maloletni i brakove su sklapali u Srbiji uz pristanak roditelja i saglasnost Centra za socijalni rad. Devojke koje se u Nemačkoj pod prinudom udaju su u 30 odsto slučajeva mlađe od 17 godina.
Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona ukidaju se maloletnički brakovi u Srbiji, a za roditelje koji ugovaraju te brakove predviđene su krivične sankcije, kao i za one koji počnu zajednički život s maloletnikom.
Odluku da mlađi od 18 godina ne mogu da stupe u brak ministarstvo je, kako kažu, donelo nakon realizovanih istraživanja o uzrocima i posledicama zaključenja maloletničkog braka po rast i razvoj dece, organizaciju života, zdravlje i obrazovanje deteta, kao i pojave koje se u ovakvim slučajevima javljaju – prinuda na brak maloletnog lica, trgovina decom radi zaključenja braka, eksploatacija, zlostavljanje i nasilje nad decom.
U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 2.000 maloletnika je u prethodnoj godini zasnovalo bračnu ili vanbračnu zajednicu – 204 dečaka i 1.215 devojčica.
LJUDI NAĐU NAČINA DA ZAOBIĐU ZAKON
Kako bi zaobišli zakon, ljudi ugovaraju brakove za svoju decu, najčešće ćerke, a ti brakovi se ne ozvaničavaju zakonski, nego devojka samo počne zajednički život s mužem koji joj je nametnut. Veoma je teško doći do tačnih podataka o ovako zaključenim brakovima. Retko koji roditelj hoće da prizna da je maloletnu ćerku pod prisilom udao u Nemačkoj već se priča kako je devojčica otišla u inostranstvo kod rođaka.
“Prvog novembra 2010. godine sam napunila 17. Već sa 14 sam znala za koga ću se udati, kako on izgleda, ko su mu roditelji, gde živi i šta radi. U decembru iste godine došlo je do svadbe. Muža sam pre toga videla nekoliko puta kod mene u kući u prisustvu naših roditelja. Nismo puno komunicirali, a nismo imali ni priluku za to” – ispričala nam je Muamera koja sada ima 26 godina i živi u Novom Pazaru.
“Novogodišnje praznike smo proveli u Novom Pazaru i potom otputovali u Nemačku. On je radio na građevini i živeli smo u iznajmljenom stanu u Štutgartu. Cela njegova porodica živi u istom gradu. Dobili smo dve ćerke. Nismo se baš najbolje slagali i često je dolazilo do prepirki zbog njegovog čestog odsustva. Razišli smo se pre dve godine i sada je on oženjen drugom ženom, a ja sa svoje dve ćerke živim kod roditelja” – dodala je Muamera koja tvrdi da joj muž ne plaća alimentaciju, već pošalje s vremena na vreme nešto malo novca za ćerke.
Unicef upozorava da su dečji brakovi u porastu, uprkos izmenama Porodičnog zakona kojim se ukida mogućnost da dete starije od 16 godina, uz mišljenje Centra za socijalni rad, stupi u brak. Plan je da se, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za okončanje dečjih brakova, oni iskorene do 2030. godine.
KAKO SPREČITI MALOLETNIČKE I UGOVORENE BRAKOVE?
Februara ove godine formirana je i Nacionalna koalicija za suzbijanje dečjih brakova, čiji je opšti cilj da doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji, naročito u romskoj populaciji, i to kroz otklanjanje institucionalnih i društvenih prepreka za sprovođenje zakona, kao i promociju primera dobre prakse u partnerstvu lokalnih zajednica, nevladinog, vladinog i privatnog sektora i medija.
“Priča svake devojčice koju sam srela, a da je rano stupila u brak je puna bola i žaljenja. Tradicija sama po sebi nije štetna, ali pitanje je kako društvo posmatra tu tradiciju i kako podstiče stereotipe. Jedan od najvažnijih aspekata zaštite dece je upravo sprečavanje dečjih brakova”, rekla je direktorka UNICEF-a u Srbiji Regina De Dominicis.
Pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, ukazala je da je udaja pre 18. godine ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica na zdravlje, obrazovanje i život bez nasilja.
“Stoga i osnivamo Nacionalnu koaliciju, da svi zajedno udruženi doprinesemo kreiranju modela intervencija, osnaživanju mladih Romkinja da se obrazuju, jačanju lokalnih romskih zajednica, ali i boljoj koordinaciji na svim nivoima kako bismo dečje brakove iskorenili”, rekla je Atanacković.
“Bez podrške nijedna Romkinja nema budućnost. Nama, romskim organizacijama, je zato izuzetno važna podrška UNICEF-a. Podrška i saradnja su jedini način borbe”, izjavila je Silvija Nešić iz NVO Ternipe.
“Rešavanje pitanja dečijih brakova traži multisektorski pristup, pri čemu socijalna zaštita ima veoma izraženu ulogu u prevenciji, ali i u saniranju posledica koje rani brak nosi sa sobom. Veoma značajan resurs predstavljaju centri za socijalni rad koji treba da prepoznaju ovu pojavu i da primene postojeće mehanizme zaštite konkretnog deteta koje je u riziku ili se već nalazi u situaciji dečijeg braka. Takođe, značajan resurs predstavlja i usluga porodični saradnik koja je odličan mehanizam za prepoznavanje rizika od dečijih brakova u porodicama sa kojima radi po drugom osnovu, ali i kao nosilac preventivnih aktivnosti koje treba da budu primarne u odnosu na ovaj problem” – kažu iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
U saradnji sa UNICEF-om, Republički zavod za socijalnu zaštitu realizuje projekat „Unapređenje sistema socijalne zaštite u cilju osnaživanja porodice“, u okviru kojeg se Komponenta 4 odnosi na sprečavanje dečijih brakova i ulogu sistema socijalne zaštite u prevenciji i saniranju posledica ove pojave.
