NOVI PAZAR – Žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, nacionalne i verske pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.
Radna eksploatacija odnosi se na iskorišćavanje i prisvajanje produkata tuđeg rada. Neki od najčešćih vidova radne eksploatacije jesu kršenje radnih prava, trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije i dečiji rad. Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile i pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja, zloupotrebom teškog položaja ili na neki drugi sličan način.
Prinudni rad je svaki rad ili služba koji je iznuđen od neke osobe pod pretnjom bilo kakve kazne i za koji se ta osoba nije dobrovoljno prijavila.
Prinudni rad u Srbiji je zabranjen članom 26 Ustava Srbije, dok Krivični zakonik Republike Srbije u članu 388 sankcioniše trgovinu ljudima „Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobimа”.
Podaci NVO ASTRA u periodu od pet godina, od svih identifikovanih žrtava, kao najčešći vid eksploatacije beleže seksualnu eksploataciju – 58,6%, radnu eksploataciju – 13,8%, prinudu na prosjačenje – 6,6% i prinudno sklapanje braka – 5,97%, a zabeleženi su i slučajevi u kojima dolazi do preklapanja nekoliko različitih vidova eksploatacije u istim slučajevima. Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje profita kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku.
Takođe, prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u periodu od 2012. do 2018. godine identifikovano ukupno 164 žrtve radne eksploatacije. Od tog broja, pet žrtava su osobe mlađe od 18 godina.
Najveći broj radne trgovine ljudima prisutan je u građevinskoj industriji, gde su hiljade građana vrbovani za rad. Iako su žrtve svesne da su im oduzeti dokumenti i da nemaju potpisan ugovor, te da zakonski nisu zaposleni, radnici žrtve trgovine ljudima često ne prepoznaju sebe kao žrtve.
Prinudni rad se ne odnosi na niske plate ili loše uslove rada, kao ni na situaciju čiste ekonomske potrebe, npr. kada radnik oseća da ne može da napusti posao zato što misli da nema ili stvarno nema mogućnost da nađe drugi posao.
U Srbiji je prisutan veliki broj firmi koje nude poslove u inostranstvu. Među takvim firmama je i veliki broj onih koje nisu registrovane u Agenciji za privredne registre (APR). Ono što je problematično u vezi sa takvim firmama koje preko društvenih mreža nude poslove u inostranstvu, je to što se one ne nalaze na spisku agencija za zapošljavanje koje objavljuje Ministarstvo za rad.
Radnici podstaknuti i ohrabreni pojedinačnim pozitivnim iskustvima i mogućnošću da u kratkom vremenskom periodu zarade više nego što bi zaradili u Srbiji, a posredstvom firmi, preko agencija koje često nemaju licencu za vršenje ove delatnosti, ili preko poznanstava, prihvataju poslove bez prethodne provere. Kada radnici stignu na odredište, trgovci ljudima žrtvama oduzimaju dokumente, čime oni gube pravni identitet. Dokumenata se najčešće oduzimaju pod izgovorom sređivanja „radne vize”. Radnici uglavnom potpisuju unapred sumnjive ili nevažeće ugovore, uplaćujući određenu svotu na ime depozita ili troškova regulisanja boravišnih dokumenata koja im posle ne budu vraćene.
Mirza je imao 23 godine kada je odlučio da se nakon završenog fakulteta zaposli u Nemačkoj kako bi stekao radno iskustvo. U Nemačku je otišao na preporuku poznanika iz Novog Pazara.
“Čim sam stigao u nemački grad Keln, otišao sam na razgovor kod budućeg poslodavca. Obavestio me je samo da će mi početna plata biti 400 evra a da ću navodno brzo napredovati do obećane plate od 1.800 evra. Nisam dobio nikakve informacije kakvi su uslovi rada, kakav je raspored rada kao ni informacije o svojim pravima”, počinje Mirza svoju ispovest za indeksonline.rs
“Sutradan su po mene došli kombijem. Dokumenta sam dao poslodavcu zbog sređivanja radne vize. Odvezli su me na do radionice gde sam prvi dan ostao čak deset sati. Radio sam šest dana u nedelji. Nekad šest, nekad osam a neretko i deset sati dnevno”, priča Mirza koji je u Kelnu ostao svega tri meseca.
Tokom eksploatacije žrtava, trgovci koriste različite oblike nasilja. Fizičko nasilje nije uvek prisutno, već se žrtve kontrolišu korišćenjem psihološkog nasilja putem pretnji, manipulacija i laži, što predstavlja vid mentalnog zlostavljanja.
“Hrana i smeštaj su bili o trošku poslodavca. Dobijao bih dva obroka za vreme radnog vremena i to su bile jedine dve pauze koje sam mogao koristiti. Na kraju meseca sam dobio 400 evra koje sam odmah sačuvao za povratak kući, jer mi je kompletna situacija postala sumnjiva. Nakon što je prošao još jedan mesec, gazda firme me je pozvao na večeru kod njega u stan. Bila je tu porodica gazde (žena i sin) i još jedan kolega sa posla. U neformalnom razgovoru sam od kolege saznao da već dve godine radi isti posao i da za to dobija puno manje od 1.800 evra. Nakon večere, gazda nas je ispratio i meni dao kovertu sa platom. Odmah sam je otvorio i u njoj našao 400 evra. Na moje pitanje zašto plata nije uvećana po dogovoru, on je odgovorio da još nisam stekao potrebno radno iskustvo za rad na mašinama i častio me sa još 50 evra uz obećanje da ću naredni mesec uz njegovu pomoć savladati deo posla koji će biti puno više plaćen” – ispričao je Mirza, koji tvrdi da mu je poslodavac ponovo ponudio 450 evra nakon trećeg meseca koje je on odbio da uzme i vratio se u Novi Pazar.
Iskustva pojedinih radnika govore o surovosti i samovolji poslodavca. Radnici bi bili prinuđeni da pre napuštanja posla potpišu dokument nepoznate sadržine kao uslov da dobiju pasoš za koji bi neretko morali i da daju određenu sumu zarađenog novca.
Da Mirza nije usamnjen primer pokazuje veliki broj mladih koji su žrtave radne eksploatacije u Nemačkoj, Poljskoj, Slovačkoj i sl.
Žrtve trgovine ljudima primorane su da rade po ceo dan bez odmora, a potpuni ili najveći deo ugovorene zarade ne dobijaju i nemaju pravo da se žale na uslove rada.
“Drugar mi je rekao za posao Poljskoj. Ponuda je bila 800 evra i bonus, radilo se šest radnih dana”, počinje svoju priču za indeksonline.rs Marko (28) iz Novog Pazara.
“Prvog dana kada sam stigao imali smo obuku, i odmah sutradan sam počeo da radim. Dobio sam i neki ugovor na Poljskom jeziku koji sam potpisao. Obzirom da nije bilo verzije na srpskom jeziku nisam razumeo da sam potpisao satnicu od 3 evra. Za smeštaj i hranu su mi odbijali od plate pa sam za dva meseca uspeo da zaradim oko 1000 evra, što je skoro duplo manje od obećane sume.
“Radi se dosta, radio sam oko 10 sati dnevno. Nisam se žalio jer sam i došao da radim i zaradim. Smeštaj nije bio loš, ali sam i dalje bio daleko od obećane sume za koju sam došao. U Srbiju sam se vratio nakon šest meseci jer nisam mogao fizički da izdržim” – Ispričao nam je Marko koji je kako tvrdi u Poljskoj boravio ilegalno, jer njegov boravak poslodavac nije prijavio.
“Trenutno radim u Nemačkoj. Verujte da iskustvo iz Poljske nije jedina prevara koju sam doživeo. Nikada ne verujete u velika obećanja. Ako vam neko kaže da će vam zavšiti radnu dozvolu kad stignete tamo, ili vam obeća neke nerealne plate i satnice, odmah znajte da je neka prevara” – kaže Marko.
Migracioni servisni centri u Srbiji
Migracioni servisni centar svakodnevno pruža individualnu pomoć i savetovanje migranatima i potencijalnim migrantima o rizicima ilegalne migracije i mogućnostima za zapošljavanje u okviru legalnih migracija, upućuje na relevantne lokalne institucije sa ciljem razvijanja individualnih znanja i veština i povećanja mogućnosti za zaposlenje u zemlji i inostranstvu.
Migracioni servisni centar počeo je sa radom sredinom 2008. godine, a od prošle godine mreža migracionih centara proširena je i na druge gradove u Srbiji – Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Kruševac, Kraljevo i Bor.
“Najveće interesovanje naših državljana je za rad u zemljama EU, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, Norveškoj, Italiji, Sloveniji, a nije mali broj ni onih koji su zainteresovani za trajno iseljenje. Među njima je i značajan broj visokoobrazovanih mladih ljudi koji žele da rade u inostranstvu” – kažu iz Centra.
Novopazarski Migracioni servisni centar, Nacionalna služba za zapošljavanje, nalazi se u ulici Šabana Koče 18, Tel: 020 33 00 47.
Kako da se zaštitite od trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije?
Prema savetima organizacije ASTRA koja je posvećena iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima sledeći koraci mogu vam pomoći da se zaštitite i izbegnete zamke trgovaca ljudima.
1. Raspitajte se detaljno o poslu koji ćete obavljati, uslovima rada, mestu na kome ćete raditi i prikupite podatke o poslo – davcu – ime firme, sedište/adresu, broj telefona i ime kontakt osobe. Ako se radi o poslu u inostranstvu, proverite direktno kod poslodavca da li regrutuju radnike u Srbiji.
2. Uzmite kontakt informacije (ime, adresu, broj telefona i slično) osobe koja vam kao posrednik nudi posao.
3. Ukoliko je moguće, nemojte pristajati na usmene dogovore za posao, a potpišite samo ugovor koji je proverio advokat ili pravnik kome verujete, koji je na vašem jeziku ili jeziku koji dobro razumete.
4. Budite naročito oprezni ako vam je ponuđen posao koji nije regulisan ugovorom.
Ako želiš da se proveri ponuda za posao koju si dobio/dobila pozovi ASTRA SOS telefon: + 381 11 785 0000 ili piši na [email protected].
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta, koji realizuje EMEDIA GROUP uz podršku Grada Novog Pazara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
