NOVI PAZAR – Ilegalno tržište ljudskim organima dodirna je tačka na kojoj se susrću beznadno bolesni, sjedne, i beznadno siromašni, s druge strane. Trgovina se izvodi u bolnicama , zatvorima i laboratorijima gde se trguje preko lokalnih, regionalnih i nacionalnih granica. Potencijalno svako odeljenje za transplantacijsku hirurgiju može biti deo globalne mreže za prodaju ljudskih organa.
Komercijalizacija ljudskih organa samo je jedan od načina globalne trgovine ljudima. Opšte je poznato da su Kina i Indija dve vodeće zemlje u trgovini organa, ali kod nas se o tom velikom problemu jako malo zna i javno progovara. Kroz problem trgovine organima protežu se mnoge etičke, moralne, verske pa čak i medicinske dileme, jer o svakom prodatom ili doniranom organu zavisi ljudski život.
Kao što je opšte poznata stvar, crno tržište organa najčešće se kreće od siromašnih ka bogatima. Siromašni predstavljaju jedan od glavnih izvora trgovine organima. Prodaja ljudskih organa spada u jedan od najvećih medicinskih tabua. Ilegalna trgovina o kojoj čitamo na internetu ili čujemo iz medija je samo “kap u moru” u crnoj trgovini organima koja se dešava širom sveta.
Trgovina organima specifična je po tome što zahteva učešće medicinskog stručnog osoblja, prvenstveno lekara. Donatori su iz jedne, kupci iz druge, dok se operacije obavljaju u trećim zemljama – takav fenomen naziv a se transplantacijski turizam.
Problem nedostatka organa postaje sve aktuelniji u svetu. Donacija organa ne drži korak s brzim porastom novih zahteva. Službeni podaci pokazuju da u Zapadnoj Europi oko 25-35% bolesnika koji čekaju na presađivanje organa, neće dočekati tu priliku. Oko 500 ljudi umire godišnje čekajuii jetru, a isto toliko srce.
U Srbiji je oko 5.500 hiljada ljudi trenutno na nekom vidu zamene funkcije bubrega, uključujući dijalizu, rekao je predsednik Udruženja nefrologa Srbije, dr Radomir Naumović na tribini “Zdravlje bubrega za sve”.
Na transplantaciju bubrega trenutno u Srbiji čeka 750 pacijenata, srca 39, jetre 40 pacijenata. Za mnoge od njih poziv izbolnice da se pojavio organ stigne prekasno, jer Srbija nema dovoljno donora. U Srbiji trenutno ima četiri do šest donora na milion stanovnika što nas svrstava na evropsko začelje po broju transplantacija, dok, recimo, Hrvatska ima više od 40 donora na milion stanovnika.
Svake godine na hiljade ljudi umire jer ne dobiju organ za transplantaciju na vreme, ali za one koji su dubljeg džepa i koji su dovoljno beskrupulozni postoji alternativa. Prodaja delova ludskog tela je veliki biznis i za odgovarajuću cenu mračna strana medicine nudiće organe iako to znači ukrasti ih. Kad se ljudi suoče sa smrću, moralna načela i zakoni za njih više ne postoje, i u takvom stanju naviše posežu za ilegalnom trgovinom organa.
S trgovinom organima dovode se u vezu prisilne naplate dugova, otmice dece i odraslih, stradanja u ratu. Oteta osoba odvodi se u inostranstvo, gde joj se izvadi bubreg ili neki drugi organ, a sve se to odvija pod plaštem organiziranog kriminala. Iako se radi o ilegalnoj delatnosti , u svetu su poznate zemlje u kojima se najlakše mogu naći davaoci, kao i one u kojima se ilegalne transplantacije mogu uraditi.
Prema nekim izveštajima hirurzi rade za italijansku mafiju, operišu decu i šalju njihove organe u Italiju. Albanci imaju stravičnu listu ljudskih delova, pa je tako cena srca bila 15.000 dolara, pluća koštaju 65.000 dolara itd. Albanski hirurzi više operišu decu između 4 i 12 godina jer su njihovi organi više razvijeni i traženiji.
KRAĐA BEBA U PORODILIŠTIMA
Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi. Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvim još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu. Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio da se ovo zapravo i dogodilo. Evropski sud za ljudska prava je zapravo ‘vratio loptu’ u Srbiju – utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo.
Otkrića nekih roditelja koji su na ovaj ili drugi način ostali bez svoje dece su šokantna. Od toga da neka ukradena deca završavaju u pedofilskim porodicama, preko toga da se koriste u trgovini organima do činjenice da se kradu kako bi se dala na usvajanje. Postoje određene indicije koje ukazuju da se ukradene bebe prodaju klinikama u Srbiji koje na dečjim organima vrše razna ispitivanja.
“Porodilište, matična služba, Institut za patologiju, kapela, groblje – kroz sve to mora da prođe preminulo dete i sve su međusobno usko povezane”, objasnio je Vladimir Čičarević iz Udruženja roditelja nestalih beba.
Naime porodilište i matična služba spremaju papire i potrebnu dokumentaciju za bebu koja je umrla, zatim se telo odnosi na institut za patologiju gde se vrši obdukcija tela. Beba se odnosi u kapelu u Kliničkom centru, a potom na groblje gde će biti sahranjena.
Vrata pakla otvara Centar za socijalni rad
Centar za socijalni rad je šesta institucija koja otvara vrata pakla trgovcima dece. U njoj se prave fajlovi koji se šalju drugim Centrima ili privatnim licima, pravi se novi identitet bebe koja je spremna da se kupi i da se legalno izvede iz zemlje.
Čičarević naglašava da su mnoge bebe zloupotrebljene za prodaju organa.
– U roku od mesec dana od kad se beba rodi ona bude prodana ili porodicama ili trgovcima organima, da naglasim niko nikada nije bio uhapšen i osuđivan u Srbiji zbog trgovine bebama, najveći kamen spoticanja u ovoj zemlji je Tužilaštvo, dok sa MUP sarađujemo fenomenalno – završava Čičarević.
TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA PREKO INTERNETA
“Kontakti u trgovini organima najčešćie su indirektni i odvijaju se preko pornografskih internet agencija koje posreduju u usvajanju dece, upoznavanju, pronalaženju posla u inostranstvu ili onih za trgovinske i uslužne delatnosti”, kažu stručnjaci.
Trgovinu organima preko spornih stranica otkrio je časopis Happy Web koji objavljuje rezultate istrage koju je o tome vodio. Iza adresa na internetu, koje služe kao pokriće, kriju se zapravo online udruženja, kojima upravljaju trgovci ljudskim organima. Ta vrsta trgovine cveta, a ništa nije izostavljeno: bubrezi, srce, rožnjače, čak i testisi – sve se može nabaviti preko kućnog kompjutera, bez ikakve kontrole.
Ove adrese, objašnjava Umberto Rapetto, šef tehnološke kriminalističke grupe u italijanskom ministarstvu finansija u intervjuu za spomenuti časopis, u zemlji u kojoj imaju sedište ne krše nikakav zakon pa ih policija ne može goniti. A zakonska zaštita privatnosti zabranjuje im da identifikuju osobe koje od njih nabavljaju organe.
U Srbiji je u poslednjih desetak godina uhapšeno više osoba zbog pokušaja prodaje bubrega na internetu. Iako u Srbiji do sada nije zabeležena nijedna ilegalna ugradnja, prodaja organa putem oglasa je česta. Inače, bubrezi su ubedljivo najčešće ilegalno presađeni organi jer prodavac nakon prodaje jednog može nastaviti normalno da živi, bez značajnijih posledica po zdravlje.
Oni koji se odlučuju da svoje organe ponude na oglasnim stranicama to čine uglavnom zbog siromaštva i nemogućnosti da svoje finansije srede legalnim putem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine obavi se oko 10.000 transplantacija bubrega sa crnog tržišta.
CENE ORGANA NA ILEGALNOM TRŽIŠTU
Sa živih ljudi krv košta 270 evra, kosa 55 evra za 2,5 metara, koštana srž košta oko 18.000 evra za gram, jajna ćelija 10.000 evra po ciglusu VTO. Prodaju se čak i surogat materice po ceni od 16.000 do 24.000 evra a bubreg košta od 15.000 pa sve do 110.000 evra.
Sa mrtvih ljudi prodaju se rožnjače za 20.000 evra, ligamenti i kosti za nekoliko hiljada evra, kostur od 2.500 do 5.000 evra, dok se za 2,5 cm kože plaća 8 evra. Srce i jera su najtraženiji i najskuplji organi na crnom tržištu. Jetra sa mrtvih osoba košta oko 100.000 do 150.000 evra dok se srce kreće od 100.000 evra do milion.
Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta, koji realizuje EMEDIA GROUP uz podršku Grada Novog Pazara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
