BEOGRAD – Dostizanje rekordne vrednosti najpoznatije kriptovalute – bitkoin, od preko 30.000 dolara, pokazuje da za tom valutom vlada veliko interesovanje, pored toga, to je još jedna potvrda da kriptovalute dobijaju na snazi i da ćemo ih u narednom periodu viđati sve više, ocenio je danas za Tanjug ekonomista Mališa Ðukić.
U Srbiji je, navodi, Zakonom o digitalnoj imovini po prvi put prepoznata kriptovaluta kao imovina, a to znači da ljudi koji koriste kriptovalutu sada imaju šansu da ih, uz jasne zakonske odredbe, klasifikuju u svom bilansu stanja kao vrstu imovine.
Ističe da se u svetu povećava broj špekulanata i investitora koji se interesuju za bitkoin valutom iz nekoliko razloga.
Ðukić navodi da je jedan od njih to što kriptovalute povlače mnogo niže transakcione troškove nego što je to slučaj sa korišćenjem kreditnih kartica.
Drugi razlog zbog populacije kriptovalute jeste činjenica da ne postoje posrednici, odnosno banke i centralne banke, između onih koji vrše plaćanja što te transakcije čini anonimnim.
“Ide u prilog privatnosti, a s druge strane otvara prostor za korišćenje digitalnih valuta za neke nelegalne transakcije”, kaže Ðukić.
Ako se malo vratimo u prošlost, pre tri godine, podseća on, kada su pojedini predsednici najvećih svetskih investicionih banaka nazvali bitkoin prevarom, njegova vrednost je pala za 80 odsto i iznosila je 800 dolara po digitalnom novčiću.
“Međutim, investicione banke su ubrzo, od polovine 2017. godine, prepoznale svoj interes u obezbeđivanju novih usluga svojim klijentima i započele pregovore sa vodećim berzama u oblasti kriptovaluta”, dodaje Ðukić.
Kada su svetske investicione banke uvrstile kriptovalute kao deo usluga koje nude svojim klijentima, to je definitivo bio “veliki vetar u krila” razvoju kriptovaluta i njihovoj popularizaciji, kaže Ðukić.
Ubrzo nakon toga, podseća, čikaška berza finansijskih derivata kreirala je prvi fjučers ugovor na kriptovalutu, što je, ističe, bila još jedna potvrda da kriptovalute zaista dobijaju na značaju.
Sa njima se, dodaje, trguje već tri ili četiri godine na tržištu finansijskih derivata.
Ðukić objašnjava da je u početku glavna prepreka za razvoj digitalnog novca bilo nepoverenje, u smislu da li je kreirano više digitalnih novčića nego što je predstavljeno ili da li je korišćen isti novčić za plaćanje dve različite robe.
Ali je, naglašava, nađeno rešenje kojim je nepoverenje otklonjeno, a to je uvođenje blokčejn tehnologije.
“On predstavlja decentralizovanu ”glavnu knjigu” apsolutno svih transakcija u okviru koje učesnici, odnosno korisnici mreže, mogu da isprate svaku transakciju i da vide svaku promenu”, objašnjava Ðukić.
Dodaje i da su pre nekoliko meseci centralne banke sprovele detaljnu analizu, sagledale mogućnosti i dale smernice koje idu u prilog kreiranja kriptovaluti od strane samih centralnih banaka.
“Definitivo centralne banke, odnosno njihove vlade i države, shvataju da je to proces koji će samo dalje da se razvija”, podvukao je Ðukić.
U Srbiji su kriptovalute prepoznate kao imovina, a knjiže se, objašnjava Ðukić, u zavisnosti od toga da li su građani kupili ili prodali kriptovalutu, eventualno ostvarili kapitalnu dobit ili dobitak.
“To prikažu kao prihod ili rashod, prijave kroz poreske prijave ili naplate usluge koje nude, odnosno robu koju prodaju u kriptovaluti”, dodao je on.
Nakon toga se kriptovaluta konvertuje preko takozvanih elektronskih menjačnica u evre ili dinare.
Ðukić je, ipak, mišljenja da u trenutnoj fazi kriptovalute ne možemo posmatrati kao klasičan novac, jer pokazuje visok stepen oscilacije – skokova i padova u vrednosti.
Dodaje da kao što danas vredi 30.000 dolara, već sutra može vredeti značajno manje.
“U tom smislu, one mogu biti interesantne za špekulativne poslove, za otvaranje visokih prinosa u smislu kapitalne dobiti ako prodate po višoj ceni, ali ne definitivo i kao novac da planirate transakcije”, smatra Ðukić.
Ističe da će sigurno proći vreme za razvojem većeg korišćenja kriptovalute, ali, naglašava, defitivno ide u smeru sve veće popularizacije i kod nas i u čitavom regionu.
Naime, vrednost kriptovalute bitkoin dostigla je rekordan nivo od preko 30.000 dolara, tokom 2020. godine uvećala je svoju vrednost za čak 300 odsto, a samo u poslednjih mesec dana za 50 odsto.
indeksonline.rs
