NOVI PAZAR/BEOGRAD – Ubistva, pokušaji likvidacije, dilovanje droge, podvođenje maloletnika, držanje devojaka u zatočeništvu – samo su neki od najgorih krivičnih dela iza kojih su u proteklom periodu stajale čitave porodice iz Srbije! Mnogima je toplinu porodičnog doma zamenila hladna zatvorska ćelija
O vatrenom obračunu, koji se sredinom decembra kao po filmskom scenariju odigrao na ulicama Novog Pazara, žitelji ovog grada i dalje prepričavaju. Oko 15 časova, u neposrednoj blizini PU Novi Pazar, dva muškarca zapucala su iz automobila u pravcu Novopazarca M. K. (39).
Pogodili su ga u nogu, a jedan hitac ustrelio je i slučajnu prolaznicu u grudi! Ni kriva ni dužna, samo zato što se u pogrešno vreme našla na pogrešnom mestu, 32-godišnja M. M., koja je u tom trenutku išla po dete u vrtić, završila je na operacionom stolu novopazarske bolnice. Srećom, lekari su uspeli da stabilizuju njeno zdravstveno stanje.
Ispostavilo se da su otac H. A. (45) i njegov sin A. A. (23) zapucali na M. K. zbog ranijih nesuglasica i pobegli sa lica mesta. Kao jedan od mogućih motiva pucnjave pominjala se tuča koja se mesec i po dana ranije odigrala u kafani čiji su vlasnici osumnjičeni. Tada je prebijen blizak rođak juče upucanog M. K., koji je završio u bolnici.
Kako se kasnije ispostavilo, H. A. je vlasnik lokalnog noćnog kluba i od ranije je dobro poznat organima reda. Pucači su se dan nakon obračuna nasred ulice, predali policiji.
Majka i ćerka podvodile devojke i držale ih kao robinje
Jelica N. (52) i Đulijana N. (25) su majka i ćerka iz Obrenovca koje su sredinom decembra uhapšene zbog sumnje da su punih osam godina podvodile dve devojke. Sumnja se takođe da je jedna od dve devojke, koje su inače držale zatočene u stanu, zloupotrebljivana u svrhu prostitucije dok je bila maloletna!
Klupko jezivih okolnosti počelo je da se odmotava hapšenjem Jelice N. i Đulijane N. Navodno su majka i ćerka pre osam godina upoznale devojke koje lošeg materijalnog statusa koje su odmah počele da iskorišćavaju tako što su ih podvodile.
Jezivi porodični biznis funkcionisao je tako što bi Jelica i Đulijana pronalazile mušterije devojkama i primoravale ih na seksualne odnose, a novac bi zadržavale za sebe. Kako bi ih sprečile da pobegnu, osim fizičke sile koristili su i to što su im obezbeđivale narkotike.
Kada nisu pružale seksualne usluge, ograničavale su im kretanje vršenjem stalnog nadzora i uskraćivanjem komunikacije sa njihovim porodicama i drugim osobama, tako što su ih držali zaključane u stanu.
Majka i ćerka nisu jedine koje su uključene u ovaj bizarni “biznis” jer su, prema nezvaničnim informacijama, istragom obuhvaćene još dve osobe sa kojima su u srodstvu, ali i još jedan njihov prijatelj.
I Jelica i Đulijana su pred tužiocem negirale krivična dela koja im se stavljaju na teret, a istraga je i dalje u toku.
Muž i žena podvodili devojke u kafani
Par nedelja pre hapšenja majke i ćerke makroa, policija je u Šapcu raskrinkala lanac prostitucije u jednoj kafani u tom gradu iza kog su stajali supružnici Velimir G. (57) i njegova supruga, inače rumunska državljanka Estera G. (49). U organizaciji “posla” im je pomagao i konobar, kome su takođe stavljene lisice na ruke.
Da su bile prave seksualne robinje supružnika i njihovog pomoćnika, potvrđuje i užasan podatak iz istrage da su imale i više stotina klijenata mesečno.
– Prostitucija i ilegalni poslovi u toj kafani dešavaju se već duže vreme. Navodno je među klijentima bilo poznatog sveta, privrednika koje svi znaju i koji su tu dovodili poslovne partnere. Cena usluge bila od 70 i 100 evra, pa naviše – rečeno je “Blicu”.
Devojke bi se sa muškarcima sastajale u kafani, gde su upali pripadnici jedinice Uprave kriminalističke policije iz Beograda i “na delu” zatekli četiri devojke starosti 18 do 25 godine sa trojicom klijenata. Svi uhapšeni su pred tužiocem negirali krivična dela koja im se stavlja na teret i određen im je pritvor.
Majka i ćerka osuđene zbog skanka
Donošenjem presude Višeg suda u Čačku kojom su Svetlana (48) i njena ćerka Ana (26) iz sela Lopaši kod Požege osuđene na pet, odnosno tri godine zatvora za krivično delo prodaja narkotika, javnost u Srbiji se ponovo prisetila nesvakidašnjeg slučaja šverca narkotika, u kom su učestvovali i sveštenik i veroučitelj.
Svetlana i Ana uhapšene su u martu pre dve godine, nakon što je sveštenik Milan Jordović (43) ispričao policiji kako je sa prijateljem, inače veroučiteljem Zoranom Marinkovićem (45) prevozio 28 kilograma skanka u zamenu za 5.000 evra po nalogu majke i ćerke.
Svetlanina uloga je bila da odlazi na Kosovo, gde je kupovala drogu i organizovala prevoz po Srbiji, a potom su narkotici odlazili širom Evrope, dok je Anin “zadatak” bio da pronalazi osobe koje će za novčanu nadoknadu pristati da se upuste u šverc i drogu prevezu na željenu destinaciju.
Tako je Ana vrbovala veroučitelja, a zatim i sveštenika koji su sa 52 paketa skanka uhapšeni na izlazu iz Čačka. Mediji su tada preneli da je veroučitelj bio obučen kao žena, verovatno želeći da izgledaju kao supružnici koji idu na put.
Majka i ćerka su imale pomoć još jednog muškarca iz Valjeva koji je bio zadužen da, kada stignu na Kosovo, drogu prenese iz jednog auta u drugi.
Inače, ovo nije prvi put da Svetlana ima “posla” s policijom. Osam meseci ranije, uhapšena je zajedno sa D. B. (38) iz Požege na GP Horgoš, pošto su granični policajci u njihovom autu pronašli 30 kilograma skanka. Ubrzo puštena iz pritvora, jer je D. B. tada svu odgovornost preuzeo na sebe.
Stopama oca kriminalca
U oktobru ove godine uhapšen je Dimitrije Stanković (43) zvani Pipika, zbog sumnje da je pokušao da ubije policijskog inspektora U. N. u Novom Sadu kada je ovaj pokušao da ga legitimiše. On je 33-godišnjeg pripadnika MUP više puta izbo šrafcigerom.
Kako je “Blic” tada pisao, Stanković je poznat po nizu krivičnih dela koje ima u svojoj “karijeri”, u Srbiji i van nje.
On je 2006. bio hapšen u Češkoj zbog sumnje da je sa tri osobe provalio u čak 65 vila u toj zemlji, a na meti im se našla i kuća Vaclava Klausa, bivšeg predsednika te države! Međutim, to nije prvi put da se javnost susreće sa ovim imenom. Naime, Stankovićev otac koji se isto zove, takođe je poznat po životu sa one strane zakona.
Stariji Dimitrije Stanković poznatiji po nadimku Stankela, svojevremeno je bio ptužen da je član kriminalne grupe “Firma”, koja je, prema navodima Specijalnog tužilaštva, prodavala drogu na teritoriji Novog Sada. Dimitrije Stanković stariji uhapšen je u akciji “Sablja”. Kada je optužen, mediji su pisali da on odskače od ostali pritvorenih ne samo po izgledu, jer je imao dugu sedu kosu vezanu u rep, već i po tome što je otac devetoro dece. A sam Stanković, inače ugostitelj, kako je “Blic” ranije pisao, na suđenju je negodovao zbog svedočenja Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, svedoka saradnika.
Stariji Stanković je inače u to vreme podneo krivične prijave protiv tužioca, istražnog sudije i predsednika Okružnog suda u Novom Sadu. Na kraju, stariji Stanković je osuđen na osam godina zatvora.
Braća na čelu kriminalnog klana
Dešavanja u ovdašnjem podzemlju i rodbinske veze godinama unazad su bile duboko isprepletane i vrlo često smo bili svedoci da je sukob oko prodaje narkotika daleko prevaziđen ličnom potrebom pojedinca za krvnom osvetom. U srpsko-crnogorskim kriminalnim krugovima padale su glave najbližih srodnika kriminalca ček iako nisu bili umešani ni u kakve “mutne poslove”.
Tako se na čelu škaljarskog klana, prema inforamcijama bezbednosnih službi, nalazi Jovan Vukotić, dok je njegova desna ruka, do likvidacije u Atini početkom godine, bio Igor Dedović. Na samom vrhu hijerarhije i Jovanov brat Igor.
Porodica Vukotić je na čelo klana došla nakon podele jednog klana na škaljarski i kavački.
Jovan Vukotić se trenutno nalazi u rodnoj Crnoj Gori i uprkos mnogim optužbama da vodi jednu od najjačih organizovanih kriminalnih grupa na ovom prostoru, slobodan je čovek. Nedavno je izašao iz istražnog zatvora u Crnoj Gori u kom je bio zbog optužbi za pokušaj ubistva Vojina Stupara i Miloša Radonjića. Tih optužbi je oslobođen.
U oktobru ove godine crnogorski mediji su preneli da je pokušana njegova likvidacija, navodno plaćena pola miliona evra, zbog čega je uhapšen Petar Mujović. Prema jednoj verziji Vukotićev prijatelj i telohranitelj je primetio da ih Mujović prati, razoružao ga i predao policiji, dok su prema drugoj to učinili pripadnici crnogorske policije.
Interesantno je da je sa Petrom, prema nezvaničnim informacijama crnogorskih portala, priveden i njegov brat Radovan, a obojica se povezuju sa kavačkim klanom.
“Braća kavčani”
I u redovima kavačkog klana ne izostaju neraskidive krvne veze. Pripadnici ovog klana bili su pokojni Armin Musa Osmanagić i njegov brat Adnan Osmanagić, koji sada vodi barski klan. Bliski saradnici ovog klana bili su i članovi porodica Roganović i Šaranović iz Crne Gore.
Roganovići
Glava porodice Roganović, Niko, bio je stari znalac crnogorske policije koji je svojevremeno osuđen za šverc 11 tona cigareta. Ubijen je 2017. godine u blizini svoje kuće u naselju Dubrava u Herceg Novom. U medijima se tada pojavila informacija da je ubijeni Niko Roganović u bliskim, čak i rodbinskim odnosima sa Slobodanom Kašćelanom, koji je označen kao prvi čovek kavačkog klana. Ova informacija možda i ne bi bilo toliko interesantna da i Nikovi sinovi nisu bliski sa kavčanima.
Nikov sin Šćepan likvidiran je početkom godine u Herceg Novom sa pet hitaca iz pištolja. O tome šta se krije iza likvidacije ovog Roganovića pojavljivale su se brojne teorije, a crnogorska policija na spisku osumnjičenih ima više osoba. Prethodno je izbegao dve likvidacije.
Na optuženičkoj klupi zbog njegovog ubistva naći će se Krsto Vujić, Mili Bajramović, koji je označen kao direktni izvršilac ubistva, Miloš Komar, Dino Ibrahimović i Igor Glavaš. Status svedoka saradnika u ovom slučaju dobio je Miloš Đuričković, koji je istražiteljima dao značajne informacije o ovom zločinu, a otkrio je da mu je za poslove logistike i praćenja obećano 10.000 evra.
Inače, ime Krsta Vujića bilo je više puta u medijima i njega crnogorske službe povezuju sa škaljarskim kriminalnim klanom koji blisko sarađuje sa barskom grupom koju je nakon smrti Luke Đurovića predvodio pokojni Alan Kožar. I ime Šćepana Roganovića dovodilo se u vezu sa zelenašenjem, zbog čega je bio i privođen.
Drugi Nikov sin Duško, odnosno Šćepanov stariji brat, takođe poznat po brojnim krivičnim delima našao se na meti atentatora 2016. godine, po izlasku sa dugogodišnje robije, kada je spletom srećnih okolnosti preživeo eksploziju bombe podmetnute pod njegov automobil.
U Srbiji ga pamte zbog ubistva navijača Delija Marka Vesnića iz Beograda i ranjavanja Ivana Markovića u Igalu 2009. godine.
Duško je u eksploziji ostao bez obe noge, a srećna okolnost bila je i ta što se u jednom od lokala u neposrednoj blizini nesreće našao i lekar hitne pomoći koji je uz pomoć prolaznika zaustavio obimno krvarenje na obe noge, budući da su mu udovi bili dislocirani.
Duškov i Šćepanov brat Vladimir ubijen je u Beču, takođe nakon izlaska iz zatvora, decembra 2019. a u pucnjavi je teško ranjen Stefan Vilotijević, zvani Mali Kićun, inače sin Kićuna Vilotijevića, crnogorskog bosa koji je bio istaknuti član novosadskog podzemlja devedesetih. Kao motiv ubistva naveden je sukob škaljarske i kavačke kriminalne grupe, premda likvidacije još nije rasvetljena.
Za Vladimirov odlazak u Beč znalo je navodno vrlo malo ljudi, a verovalo se da je u glavni grad Austrije želeo da se skloni nakon izlaska sa robije. Kobnog dana je sa muškarcem, koji je policajcima kasnije pokazao lažna dokumenta, i Malim Kićunom sedeo u poznatom bečkom restoranu.
Konobar je kasnije ispričao da im je treći muškarac objašnjavao kojim putem da krenu ka poslovnici avio kompanije u kojoj je trebalo da kupe karte za putovanje. Po izlasku iz restorana, u obližnjem haustoru, sačekao ih je napadač i zapucao, a treća osoba iz društva u tom trenuku je bila u restoranu, pa se verovalo da je ta osoba umešana u likvidaciju.
Šaranovići
Sa druge strane, porodicu Šaranović, koja je devedesetih godina slovila za vodeću i poslovanju sa kockarnicama, kavčanima je u velikoj meri priklonio sukob sa Lukom Bojovićem, koji je blizak sa škaljarcima.
Sve je počelo nestankom Slobodana Radonjića koji je prema nekim informacijama ostao dužan novac za kilogram droge Filipu Koraću, desnoj ruki Luke Bojovića. Ujedno, Radonjić je bio i kumče porodice Šaranović.
U potragu su se uključili Slobodanov otac Danilo, ali i braća Slobodan i Branislav.
Ono što su znali o Slobodanu jeste da je poslednji put viđen kako ulazi u automobil Luke Đurovića, bliskog prijatelja i saradnika Luke Bojovića i od tada mu se gubi svaki trag.
Međutim, 2009. u Beogradu, na Dedinju, u trenutku kada je prilazio svojoj kući, Branislav je ubijen i taj udarac je teško podneo brat Slobodan, koji je oglasio milionsku nagradu za informaciju o ubistvu brata, a plakati sa ovakvim ispisima bili su oblepljeni na njegovim menjačnicama širom Beograda. Ipak, vrtoglavni novčani iznos nikada nikome nije uručen, ali je Slobodan za ubistvo brata okrivio Koraćevog prijatelja, Luku Bojovića i njemu bliske ljude.
Ovakve sumnje bile su dovoljno da rasplamsaju vatrenu stihiju između dve porodice koja će u narednim godinama odneti na desetine života. Za Šaranovića se pričalo da zapravo nikada nije imao klan u smislu organizovane kriminalne grupe, već da su prljavi poslovi ostajali u krugu porodice.
S druge strane, za Luku Bojovića, koga je Slobodan osumnjičio, znalo se da ima ozbiljnu organizovanu kriminalnu grupu i žestoke momke sa uzvrelog asfalta željne novca i slave. Ipak, njegov brat, Nikola Bojović ubijen je u ime osvete u aprilu 2013. godine, a likvidirao ga je Saša Cvetanović zvani Pit Bul, Šaranovićev klinac kog je odgajio u Beogradu nakon što su on i brat završili u domu za nezbrinutu decu u Branju. Verovalo se da je Nikola ubijen i zbog toga što Šaranovići nisu mogli da dođu do Luke.
Za tu likvidaciju Šaranović mu je navodno platio 30.000 evra.
Cvetanovići
Ni porodična priča Saše Cvetanovića nije ništa manje tragična, pošto je i njegov brat Jugoslav ubijen u ime osvete.
Cvetanovići su kao problematični dečaci iz doma u Vranju doputovali u Beograd još kao deca, gde su kasnijih godina rasli na beogradskom uzvrelom asfaltu pod zaštitom braće Šaranović, odrađujući za njega razne poslove.
Nakon što je Saša uhapšen zbog sumnje da je kao član kriminalne grupe Šarićevog rođaka Miloša Delibašića učestvovao u likvidaciji Bojovića, tražio je da se njegovom bratu Jugoslavu obezbedi saslušanje od strane suda “dok je još živ”.
Jugoslav se pojavio da suđenju narednog meseca i odbio da svedoči. Pola godine kasnije, ubijen je i Jugoslav u jednom haustoru u Vranju.
Kada je stigla vest o Jugoslavovom ubistvu, Saša je u besu vikao: “Ubili su ga iz osvete! Ovo je osveta! Ja sam ga čuvao, ja sam ga odnegovao i njega i sestru, i ovo da se desi. Znam da iza svega stoji Luka Bojović”, a onda je na narednom suđenju 4. oktobra 2017. uputio i čestitku Bojoviću: “Čestitam Luki Bojoviću što mi je ubio brata”.
U međuvremenu, 2011. godine ubijen je i Danilo Radonjić, otac nestalog Slobodana Radonjića sa kojim je sve krenulo. Kao naručilac njegovog ubistva naveden je, razume se, Luka Bojović, a izrešetan je u profesionalnoj sačekuši u Zemunu u Ulici cara Dušana. Njegov sin nije pronađen do danas, a veruje se da je ubijen.
indeksonline.rs/Blic.rs
