ZAGREB – Nakon sinoćne premijere filma “Dara iz Jasenovca”, filma koji govori o zločinima ustaša u logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata, u hrvatskim medijima pojavile su se brojne reakcije, od zameranja na boji uniformi i prikaza logora kao mesta gde nije bilo zatočenih Hrvata, do konstatacije da je izostanak nomanacije za Oskara doživljen u Srbiji kao “nacionalna katastrofa”.

Filmski kritičar Nenad Polimac za Jutarnji list piše da je “toliko klanja u dva i po sata filma uistinu teško izdržati”.

Prema njegovim rečima, filmovi koji se, za razliku od “Dare iz Jasenovca”, jesu našli u trci za Oskara – bosanski “Quo vadis, Aida?” Jasmile Žbanić i ruski “Dragi drugovi” Andreja Končalovskog, takođe se bave pokoljima koje je organizovala država, “ali su to sveli na metaforu”.

On filmu zamera i monotoniju koja zavlada nakon prikaza ekstremnog nasilja i kada se upoznaju svi logoraši.

“Ne može se priča graditi na zločestim ustašama i nemoćnim Srbima, treba tu nekakva gradacija, razigrana fabula kakvu je Antonijević imao u ‘Spasitelju’”, konstatuje Polimac.

U tekstu se navodi i da su srpski mediji izostanak nominacija shvatili kao “nacionalnu katastrofu”.

“Da su mogli, obrušili bi se teškim kaznama na drske strane kritičare i stvorili su atmosferu da je svet opet protiv njih, kao i devedesetih kad su im proglasili sankcije i organizovali bombardovanje NATO-a”, dodaje se u tekstu objavljenom u Jutarnjem listu.

Autor teksta takođe ocenjuje da je Antonijević pogrešio kad je gurnuo film u takmičenje za Zlatni globus i Oskara, jer se “našao u društvu u kojem ne spada”.

Prema njegovima rečima, to nije izdanak “world cinema” koji tamo prosperira, već pre provincijalni uradak, za koji ipak kaže da je vrlo često na solidnom zanatskom nivou, koji svodi račune u ni danas razrešenim nacionalnim sukobima.

Kao potencijalni razlog emitovanja filma na RTS-u, Polimac navodi želju da se “uveri javnost kakvim je nepravdama bio izložen navodno sjajan srpski film i pođari nezadovoljstvo široke publike protiv svega što je izvan granica njihove države”.

“Je li to antihrvatski film? Pre bi se mogao proglasiti antiustaškim, što je krajnje legitimno, ali zanima jedino publiku s ovih prostora”, piše Polimac, dodajući da je “antikatolicizam već problematičniji” i da se kardinal Alojzije Stepinac bunio protiv dela sveštenstva koje je pristalo uz ustaše.

“Nekakvog odmaka u svemu tome je ipak trebalo biti”, zaključuje autor, podsećajući na reči glumca Marka Janketića, koji tumači ulogu zapovednika sistema koncentracionih logora Maksa Luburića da “treba praviti filmove o tuđim, ali i o svojim gresima”.

“Večernji list” ocenjuje da je potez da se film emituje prvo na televiziji, a ne u bioskopu bio “poprilično čudan”, i dodaje u recenziji da “Dara iz Jasenovca” pretenduje “da bude svojevrsna srpska ”Šindlerova lista”, film koji će govoriti o patnjama jednog naroda i fašističkim zločinima”.

U tekstu objavljenom na ovom portalu konstatuje se da je “očigledna namera radnje da prikaže ustaše što krvoločnijima i nehumanijima”.

“Naravno, niko ne može da porekne da su se u Jasenovcu događali strašni zločini, da su deca gušena plinom, ljudi ubijani maljem i klani velikim noževima, ali to ne znači da je trebalo od tih likova da se prave karikature”, dodaje se u tekstu Samira Mile.

“Večernji” ističe da je autor filma Predrag Gaga Antonijević napravio nekoliko faktografskih grešaka, pa se navodi da su ustaše u filmu nosile crne uniforme “iako je službena uniforma bila svetlozelene boje, a crne uniforme su nosili samo pripadnici Crne legije”.

Zamera se i ubacivanje časnih sestara u Staru Gradišku, premda, kako navodi autor teksta, one tamo nisu nikad bile.

Komentarišući prikaz fotografije nadbiskupa Alojzija Stepinca na zidu u logoru, u tekstu se ocenjuje da to nije verovatno jer je “poznato je da je Stepinac tokom rata i sam spasio puno dece i osuđivao ono što se događalo u Jasenovcu”.

“Takođe, po ovom filmu ispada kako su u Jasenovcu bili samo Srbi, Jevreji i Romi, te da nije bilo Hrvata. Jedina Hrvatica koja osuđuje ustaše pojavljuje se na početku filma”, dodaje se.

Komentarišući glumce i likove, za koje kaže da su “većinom nabacani za potrebe pojedinih scena”, autor daje “poseban bonus glumcima koji glume ustaše koji pričaju hrvatski s dorćolskim ili vojvođanskim naglaskom”.

U tekstu se pohvaljuje muzika iz filma “Dara iz Jasenovca”, koju potpisuju Aleksandra Kovač i Roman Goršek, koje se “ne bi posramili ni najveći holivudski spektakli”.

Za kraj, Antonijeviću se u tekstu objavljenom u “Večernjem listu” predlaže da pogleda “Quo vadis, Aida?” Jasmile Žbanić, “gde može da se vidi kako se jednako grozni zločini mogu napisati mnogo bolje napisanim likovima i bez prskanja po ekranu u stilu jeftinih horora”.

indeksonline.rs/Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here