BON/BEOGRAD – Novoizabarni premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da je prioritet u dijalogu sa Srbijom rešavanje sudbine nestalih i najavio podnošenje tužbe za genocid protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde, prenosi danas Dojče vele (Deutsche Welle – DW) uz ocenu nemačke agencije DPA da je Kosovo dobilo levo orijentisanu, reformsku vladu.
DW navodi da je Kurti, u kratkom govoru nakon glasanja u parlamentu, rekao da će prioriteti vlade biti borba s pandemijom, ekonomija i pravda, pa tek onda dijalog sa Srbijom.On je naveo i da je spoljnopolitička orijentacija njegove vlade jasna – savezništvo sa SAD i i transatlantska saradnja.
Što se tiče pregovora sa Srbijom, dodaje DW, Kurti je naveo da je “Kosovo nezavisna i suverena država” i da su “kompromisi koji su traženi i koji su štetni, već napravljeni sa Ahtisarijevim planom”.
“To je bila cena koja je plaćena za proglašenje nezavisnosti. Ne možemo i nećemo praviti nikakav drugi kompromis”, rekao je.
Prema njegovim rečima prioritet u dijalogu sa Srbijom je rešavanje sudbine nestalih.
“Imamo 1.640 nestalih i Srbija nije nikoga kaznila za taj zločin. Na strelištu u Batajnici, gde je ekshumirano 744 Albanca, nema spomen-ploče niti bilo kakvog drugog obeležja. Istovremeno, svesni smo da skoro jedna trećina nestalih, čija sudbina još nije razjašnjena, nisu Albanci. Dvadeset i dve godine nakon rata sve porodice moraju da znaju istinu o svojima kako bi se zatvorile otvorene rane i da mi kao društvo počnemo da zarastamo”, rekao je Kurti.
Takodje je, dodaje DW, najavio da će Kosovo protiv Srbije podneti tužbu za genocid pred Medjunarodnim sudom pravde.
Kosovu je, kazao je “potreban dijalog zbog povratka skoro tri milijarde evra penzija koje je Srbija ukrala, zbog povraćaja više od 400 miliona evra ukradenih zloupotrebom električne energije, kao i zbog rešavanja pitanja ratne odštete, dugova i sukcesije”.
Uz ;podsećanje da je ovo druga vlada Aljbina Kurtija i da je prvu vodio svega 50 dana, od februara do juna 2020, DW dodaje da je na februarskim izborima Kurtijeva stranka povećala broj poslanika pa izbor nove vlade za Samoopredeljenje nije bio problem.
Problem bi, medjutim, mogao da bude izbor novog predsednika za šta je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, odnosno 80 poslanika. Kandidat Samoopredeljenja za tu funkciju je Vjosa Osmani, dosadašnja predsednica Skupštine čijoj se kandidaturi protive sve ostale opozicione stranke, a podržavaju je manjinske liste, osim srpske, koja se po tom pitanju još nije odredila, piše DW.
indeksonline.rs/Beta
