BON – U srednjoj Evropi i na Balkanu zabeležena je do sada najveća smrtnost po glavi stanovnika, od Češke, preko Slovenije, BiH, Crne Gore do Bugarske, jer zbog ekonomske strukture manji broj ljudi može da radi od kuće i jer je poverenje u vlasti manje.

Prema pisanju Dojče velea (DW), ove godine statistike kažu da je osam država centralne Evrope i Balkana na prvih devet mesta liste zemalja u svetu kada je reč o broju smrti koje se povezuju s kovid-19 gledano na milion stanovnika, a tu su Mađarska, Češka, BiH, Crna Gora, Bugarska, Severna ija, Slovačka, Belgija i Slovenija.

Prema istim podacima, u Srbiji se s koronom povezuje 927 smrti na milion stanovnika.

Kako se navodi, stvar nije u tome da je bolest posebno smrtonosna u centralnoj Evropi i na Balkanu, već zbog previše zaraženih.

Za razliku od Brazila i Indije, u centralnoj Evropi i na Balkanu se ovaj talas korone konačno polako primiruje.

Međutim, DW piše da deo odgovora, zašto se toliko ljudi zarazilo i preminulo u ova dva regiona, možda leži u razlikama u privredi zapada i istoka Evrope.

Tokom decenija proizvodne trake sa Zapada izvezene su na istok, pa tako 37,3 odsto zaposlenih u Češkoj radi u industriji, u Mađarskoj i Poljskoj taj procenat iznosi 32, dok je, prema Svetskoj banci, taj udeo znatno niži na zapadu Evrope, što znači da u zemljama srednje Evrope više ljudi mora da ide na posao jer se fabrički rad ne može prebaciti na rad od kuće.

U prvom talasu korona virusa u proleće prošle godine isprva su i fabrike smanjile ili zaustavile proizvodnju, što danas nije slučaj, piše DW i dodaje da Slovačka, kao najveći svetski proizvođač automobila po glavi stanovnika, privlači i mnogo gastarbajtera od kojih poneki svakodnevno putuju u fabrike i to povećava rizik od širenja virusa.

U tom pogledu, Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka su veoma slične, s tim što su u Češkoj ljudi koji ne mogu na posao u karantinu dobijali samo 60 odsto svoje zarade.

“To je demotivisalo ljude da odu u karantin ako treba ili da prijave sa kim su bili u kontaktu. Političari su to tek nedavno promenili tako da se i u karantinu dobija gotovo puna plata, i to je odmah naišlo na prihvatanje u stanovništvu”, kaže direktor Instituta za molekularnu medicinu na češkom Univerzitetu Palacki Marijan Hajduk.

Slično kaže Rihard Kolar, matematičar koji pravi epidemiološke modele i savetuje slovačku Vladu, koji ističe da je Slovačka kasno počela sa isplatama radnicima koji gube zarade tokom pandemije.

“U siromašnijim regionima na istoku i severu, kad bi neko dobio pozitivan nalaz na korona-testu, teško je sebi mogao da priušti ostanak kod kuće”, kaže Kolar.

Kako navodi DW, postoji još jedan razlog što su bivše komunistiučke zemlje više pogođene – neki istraživači vide direktnu vezu između poverenja u vlasti i štete koju nanosi pandemija.

Prema jednoj studiji Eurofonda, građani Slovačke, Poljske, Mađarske, Bugarske i Češke imaju daleko manje poverenja u vlasti od proseka u EU, a kako ocenjuju sagovornici DW, tome političari pokušavaju da doskoče na pogrešan način, tako što donose popularne i jednostavne mere, umesto efikasnih.

indeksonline.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here