Kvalitetnim novinarstvom protiv pandemije lažnih vesti i manipulacija

Situacija u medijima u Jugoistočnoj Evropi, a posebno na Zapadnom Balkanu nije nimalo ružičasta. Srbija je na Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica (RSF) od 2014. pala za 33 mesta i sada se nalazi na 93. mestu u svetu. Time je gore rangirana od svoje nekadašnje pokrajine Kosova (78.mesto), Sjeverne Makedonije (90.mesto) i Albanije (83. mesto). Za utehu Srbiji, Crna Gora je ubedljivo najgore rangirana u regionu – 104. mesto.

Medijske slobode se sve više ugrožavaju i u zemljama EU od kojih Bugarska prednjači, zatim Mađarska, Malta, Poljska itd. Osim pada sloboda, padaju i tiraži, kvalitet izveštavanja kao i uticaj medija na javnost.

Pomenutom tematikom se bavi i čuveni nemački novinar i predavač novinarstva na nekoliko nemačkih univerziteta – Dr Tomas Braj (Thomas Brey). U svojoj knjizi Kvalitetno novinarstvo u Jugoistočnoj Evropi, u izdanju Fondacije Fridrih Nauman, navodi mnoge interesantne i korisne detalje koji se odnose na opšte stanje i trendove u novinarstvu Zapadnog Balkana.

U Hrvatskoj je, na primer, ukupni tiraž dnevnih novina na godišnjem nivou pao za maltene polovinu za samo 6 godina (2013-2019). U Srbiji se, prema istraživanju iz 2019.god., svega 29 odsto građanja informiše preko dnevnih novina dok ih još samo 15 odsto građana smatra pouzdanim izvorom informacija. Tiraž ukupne dnevne beogradske štampe je po danu manji od 400 hiljada primeraka. Kao razlozi se navode nekompetentni urednici, uticaj vlasti i vladajuće stranke, autocenzura itd. Međutim, Dr Braj citira i direktora nedjeljnika Vreme Stevana Ristića koji navodi da bi tiraž dnevne štampe još više opao ako bi samo tri dana zaredom imala „normalne“ naslovne strane. Shodno tumačenju, dnevne novine moraju stalno forsirati senzacionalne i često izmišljene stvari da bi hranili adrenalin čitalaca jer „u Srbiji 30% ljudi samo pogledaju fotografiju i naslov“ kao i da se vesti više ne prate da bi ljudi „bili informisani već da bi potvrdili neko svoje mišljenje“.

Poplavi digitalnih platformi za vesti i internet televizija sa druge strane ne parira stručnost, obrazovanje i svakodnevno iskustvo novinara tako da je u svetu tehnološke trke za ekskluzivom „sve više onih koji počinju karijeru tipa – bacam te u vodu pa ti plivaj“ ističe Dr Braj koji ima veliko iskustvo sa prostora Balkana.

U Beograd je stigao još daleke 1983. godine kao dopisnik a kasnije i šef regionalnog biroa nemačke novinske agencije DPA. Savršeno vlada jezikom ovih prostora a interesantno je da je još daleke 1979. godine doktorirao na Univerzitetu Bochum na temi jugoslavenskog samoupravnog socijalizma.

U nedavno izašlom udžbeniku Braj daje detaljna upustva mladim ljudima kako da razviju medijsku pismenost da bi mogli razlučiti istinu od poluistine i/ili manipulacije, kao i kvalitet informacija kao takvih, jer upravo mladi najviše koriste nove tehnologije koje obiluju informacijama. Braj daje preporuke novinarima kako strukturirati vesti, napisati naslov, činjenično stanje, dati komentare, napraviti intervjue i preskočiti što je moguće više zamki modernih predrasuda. Dr Braj daje i smernice o izboru jezika, stila pisanja (najviše 25 reči u rečenici) kao i upotrebi određenih idioma.

Čak dve trećine udžbenika se odnosi na praktične vežbe sa 120 primera izveštavanja u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj koji ukazuju gde novinari najviše greše u svom radu, i kako često navode neproverene informacije. S druge strane, novinari nekad koriste i navode previše detalja koji zamagljuju fokus priče i rasplinjavaju je toliko da čitalac gubi bit i poentu narativa. To je pogotovo slučaj sa saopštenjima za štampu, političkim izjavama ili sudskim spisima koji se, kako Braj kaže, „citiraju nadugačko i naširoko i to odmah upada u oči kada redovno čitate tamošnje medije, i što nije samo problem tabloida već i takozvanih kvalitetnih medija“.

Dr Braj na kraju potencira i problem centrističkog pogleda na svet gde balkanski političari i novinari i dalje veruju da se globalno sve vrti oko Srbije, Hrvatske, Crne Gore itd..

U intervjuu Dojče Veleu (Deutsche Welle) po objavljivanju knjige se požalio da „mnogi misle da je prvo na šta ujutro pomisle Merkel ili Makron kada otvore oči je šta ću da radim danas sa Hrvatskom ili Srbijom? I naravno, (balkanski) političari prenose sliku da je to tako“.

Jovo Martinović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here