ŽENEVA – Kanabis iz Albanije preko Kosova i Metohije putuje u zemlje Evropske unije i Tursku, a iz te zemlje opet preko Kosova u zapadnu Evropu prenosi se heroin, navodi se u najnovijem izveštaju mreže Globalna inicijativa protiv međunarodnog organizovanog kriminala.

“Iz Albanije droga prolazi do Kukeša ili Prizrena, prema Uroševcu i Gnjilanu na KiM da bi prešla u (centralnu) Srbiju, gde su graničari ponovo plaćeni velikim iznosima evra. Još jedan važan put droge je Peć – Rožaje prema Novom Pazaru”, tvrde autori izveštaja, prenosi RTS.

Granica sa Abanijom takođe je identifikovana kao područje za prelazak heroina iz Turske u zemlje EU kroz luku Drač, a u izveštaju se navodi da heroin u region dolazi iz Turske, dok u Albaniju ulazi u Kukeš preko KiM i odlazi u Drač.

Prema autorima, druga ruta heroina je Skadar odakle odlazi u Crnu Goru, a u nekim slučajevima istim putem prenosi se kanabis.

“Elbasan je ključno središte razmene marihuana i heroina između istoka i zapada, jer se nalazi na glavnom putu između albanske obale, Grčke i Severne Makedonije”, navodi se u izveštaju.

Kokain je takođe prisutan u regionu, a uglavnom ga donose brodovi sa voćem koji dolaze u Crnu Goru iz luka Latinske Amerike, a izveštaj napominje da se povećala i proizvodnja i upotreba sintetičkih droga u regionu.

“Mnoga žarišta zločina su pogranični regioni između zemalja, gde se odvija niz kriminalnih aktivnosti, ali tamo je, pored kanabisa, malo zaplene droge ili hapšenja važnih kriminalaca, što navodi na ideju da postoji zaštitni kišobran, koji donosi koristi i održava status kvo”, navodi se u izveštaju.

Količine uzgoja kanabisa, posebno u zatvorenom prostoru, povećane su u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, a u Albaniji manje, a većina kanabisa na zapadnom Balkanu, sada odlazi u Bugarsku, dok kokain putuje u Hrvatsku, Grčku, Rumuniju i Bugarsku.

“U Albaniji se kanabis uglavnom uzgaja u planinama Dukađini i Kroja, u Valoni, Memalijaju, Tepeljeni, Ðirokastri, kao i u Fjeru, Libraždu, Ležu, Malakastri, Bulkizi, Devolu i Lacu”, navode autori izveštaja.

Kanabis se u Grčku vozi brodom, sa planina ili čak pravo sa graničnih prelaza vozilima. Albanski kanabis u Grčkoj je, prema anketama, deset odsto je skupl?i nego u Italiji, od 2.000 do 2.200 evra po kilogramu, dok se kanabis uzgajan u zatvorenom prostoru u Albaniji kreće od 2.800 do 3.200 evra po kilogramu.

Kako se navodi, Zapadni Balkan je osetljiv i napolju trgovine migrantima, a tvrdnje su da skoro 50 miliona evra godišnje iznosi korist od trgovine migrantima, uprkos naporima da se zatvori balkanska ruta nakon humanitarne krize pre šest godina.

“Migrantsko tržište u šest zemal?a Zapadnog Balkana i dalje je profitabilno za podzemlje, ali je mnogo manje u odnosu na 2015. Pandemija nije značajno uticala na prestanak ovih ilegalnih tokova”, navodi se u izveštaju o trgovini migrantima.

Dodaje se da su najtoplija područja trgovine ljudima na jugu Albanije u blizini graničnih tačaka kao što su Kakavija i Kapštica sa Grčkom, da bi prošli kroz Albaniju do severnih graničnih tačaka sa južnom srpskom pokrajinom na Morini-Vrbnici i u Hani e Hotit sa Crnom Gorom.

Migranti i azilanti se kroz Albaniju prevoze po ceni od 50 do 70 evra po osobi, a u drugim zemljama više, u zavisnosti od kilometara i rizika.

Ilegalno prelaženje granice kreće se od 200 do 5.000 evra, uključujući mito graničnim službenicima, navodi se u izveštaju.

Ilegalnu dobit od trgovine ljudima i drogom uglavnom stiču kriminalne grupe u regionu, ali veliku zaradu imaju i od ilegalnih aktivnosti van Zapadnog Balkana.

Velike količine pranja novca su u građevinskom sektoru, nekretninama, kockanju i turizmu, tvrde istraživači, dok se male količine peru u hotelima, restoranima, poslastičarnicama, barovima i klubovima, benzinskim pumpama, teretanama, voćem i povrćem.

Studija primećuje da se od 2017. nadalje doživljavaju građevinski procvat i novi vrhunac cena nekretnina – sa 800 evra po metru kvadratnom u 2017. godini, pa do skoro dvostruko i više – 1.400 do 2.000 evra u 2020. godini.

indeksonline.rs/Tanjug