BEOGRAD – Fondacija Hemofarm pokrenula je nacionalnu kampanju za očuvanje mentalnog zdravlja, borbu protiv rastuće depresije i stigme koja prati obolele, a koja ima za cilj da upozori na “crveni mentalni alarm” koji preti i Srbiji.
Kampanja “Nesalomivi” ukljucuje i besplatan SOS broj 0800 001 002, preko koga će građani 24 sata sedam dana u nedelji moći da razgovaraju sa stručnjacima iz specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici i u Kovinu.
Kampanja je pokrenuta u saradnji sa Filozofskim fakultetom uz podršku Ministarstva zdravlja imajući u vidu činjenicu da je psihičko zdravlje građana Srbije sve ugroženije – i da se depresija širi!
U saopštenju Hemofarm fondacije navedeno je da je istraživanje timova sa univerziteta u Beogradu i Kragujevcu o uticaju pandemije na mentalno zdravlje pokazalo da preovlađuju depresija, anksioznost i stres.
Rezultati istraživanja sprovedenog od 23. marta do 25. aprila 2020 godine, ukazuju da Srbiji preti “crveni mentalni alarm”, te da je 28,9 odsto ispitanika prijavilo umerenu do tešku depresiju, 36,9 anksioznost, a 38,1 umerene do teške simptome stresa.
Čak 49,8 odsto ispitanika osećalo je uznemirenost dok sluša vesti o koronavirusu, kod 31,9 njih javio se strah od zaraze, a 31,3 odsto ispitanika imalo je osećaj bespomoćnosti.
Doktorand neuronauka, master psiholog i član naučno-istraživačkog tima koji je radio na studiji Teodora Safiye rekla je da podaci ukazuju na neophodnost da se o psihičkom zdravlju brine kao i o fizičkom, posebno sada u izmenjenim uslovima pandemije.
Uticaj pandemije na mentalno zdravlje vidan je širom sveta. Broj onih koje pate od depresije je između 25 i 33,7 odsto, dok ih je tokom 2017. bilo između dva i šest odsto, navodi Fondacija i dodaje da se može zaključiti da je broj depresivnih tokom pandemije porastao i 10 puta.
Upozoravajući je i nalaz da su nivoi depresije i anksioznosti primetno viši kod ispitanika od 21 do 40 godina, poručuju iz Fondacije i dodaju da nivo depresije smanjuje redovno dobijanje relevantnih zdravstvenih podataka, dok se boravak na društvenim mrežama usled mogućnosti širenja netačnih i uznemiravajućih informacija povezuje sa povišenom depresivnošću.
Osim toga, kako navode, sa depresijom se povezuju briga o poslu i aktuelno povećanje nezaposlenosti, finansijski gubici, niži društveni status, sklonost ka negativnim osećanjima kao i viši nivoi obrazovanja.
indeksonline.rs
