BEOGRAD – Marija Gnjatović iz Instituta za nuklearnu fiziku izjavila je danas da se u svetu rade ispitivanja kod dece o efikasnosti primene različitih doza vakcine protiv korona virusa i bezbednost primene, navodeći da se ne očekuje da će preporuka za vakcinisanje dece biti pre 2022. godine.
Ona je na televiziji K1 rekla da je veoma dobro što se pripremaju vakcine za decu, jer je, ističe, dobro da se ima rešenje ako se pojavi neki soj koji će posebno biti opasan po decu.
“Fajzer radi ispitivanja za populaciju od šest meseci, pa naviše. Mislim da su ih podelili u grupe od šest meseci do dve godine, od dve do pet i od pet do 12. Ispituju se različite doze jer ne može dete od šest meseci da primi istu dozu vakcine kao adolescent tako da se ispituje efikasnost primene različitih doza kod dece i bezbednost primene”, rekla je Gnjatovićeva.
Navela je da se ne očekuje da će preporuka za vakcinisanje dece biti data pre 2022. godine i dodala da bi za to vreme trebalo ispitati koliko su deca već prokužena.
“Jako je veliki broj porodica u kojima su roditelji bili pozitivni, deca nisu imala nikakve simptome, ali imaju antitela. Treba ispitati da li su mlađa deca uopšte i u kojoj meri prenosioci virusa i koliki rizik nose po širenje infekcije”, dodala je Gnjatovićeva.
Navela je da je klinička slika kod mladih koji imaju korona virus uglavnom jako dobra i da su u pitanju blage forme bolesti, ali da su mladi osnovni prenosioci virusa u društvu zbog čega se, dodala je, apeluje i na tu populaciju da se vakciniše.
“Nije neophodno da se vakcinišu osobe koje su preležale koronu u skorije vreme. Treba sačekati nekoliko meseci nakon preležane bolesti, pa se onda vakcinisati”, rekla je Marija Gnjatović.
Pojasnila je da vakcina postiže bolji efekat kada vrednosti antitela iz prirodne infekcije počnu da opadaju.
“Kada se desi taj pad, onda vakcina postiže svoj puni efekat. Ako ste iz prirodne infekcije već razvili visoke vrednosti antitela, imate dobar antitelni odgovor, neće vakcina ništa posebno dodatno uraditi u zaštiti. Neće se ništa loše dogoditi ukoliko neko primi vakcinu, neće biti negativnih, ali neće biti ni posebno značajnih pozitivnih efekata imunizacije”, dodala je Gnjatovićeva.
Navela je da se, kada je u pitanju imunizacija mladih, preporučuje vakcinacija za uzrast od 16 godina pa naviše, i to primenom Fajzer vakcine jer je, dodala je, ta vakcina jedina odobrena za populaciju između 16 i 18 godina, dok su ostale vakcine za osobe od 18 godina i starije.
Pojasnila je da ukoliko je došlo do zaražavanja većom količinom virusa koja je izazvala i težu kliničku sliku, taj imunitet nema konkurenciju.
“Imunitet nakon težih oblika bolesti trajaće sigurno nekoliko godina. Za sada imamo podatke da traje godinu dana, da se ništa nije menjalo u količinama stvorenih antitela, da nije bilo reinfekcije u grupi teže obolelih pacijenata. Dakle, u pitanju je dobra zaštita i odbrana stvorena nakon prirodne infekcije”, rekla je Gnjatovićeva.
Kada su blaži oblici bolesti u pitanju, to jest kada je došlo do infekcije manjom količinom virusa, navela je da ima i osoba koje su antitelni odgovor izgubile nakon nekoliko meseci.
Dodala je da je teško govoriti o tome da li je bolja zaštita nakon vakcinacije ili prirodne infekcije.
“Ono što je sada jasno, vakcine moderne tehnologije će štititi minimum godinu dana, a u pitanju su vakcine Fazjer, Sputnjik V i AstraZeneka. Moguće je da će imunitet nakon Sinofarm vakcine biti nešto kraći, ali takođe dobar”, rekla je Gnjatovićeva.
indeksonline.rs
