BEČ – Pandemija korona virusa imala je značajan uticaj na trgovinu narkoticima, pre svega tokom zaključavanja, pokazuje izveštaj o narkoticima za 2020. godinu Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije.
Trgovci narkoticima brzo su reagovali na epidemiološko zaključavanje i pojačano “poslove” prebacili na virtuelni prostor.
“Savezna kriminalistička služba će narednih godina pojačano da se poseti borbi protiv te vrste trgovine narkoticima”, najavio je ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer.
Narko-kriminal u Austriji, prema izveštaju Ministarstva, bio je pod uticajem više faktora.
Heroin i opiati iz Avganistana, ali i kokain za Evropi švercuje se balkanskom rutom.
Preko aerodroma Švehat dospeva kokain iz Južne Amerike u zemlju.
U Evropi, dodaje se u izveštaju, proizvode se sintetičke droge, a uz to postoji i “sopstvena” proizvodnja kanabisa, te i trgovina preko Darkneta koja se odvija putem pošte.
Prema izveštaju u međunarodnoj policijskoj saradnji fokus je bio na državama Zapadnog Balkana, odakle se odvija veliki deo međunarodne trgovine narkoticima.
Ministarstvo ističe da je u protekle četiri godine narko kriminal na konstatnom visokom nivou sa više od 40.000 prijava godišnje.
Prošle godine zabeležen je blagi pad prijavljenih prekršaja, jer je “javni život” bio ograničen zbog epidemijskih mera.
Tokom prošle godine je policija zaplenila oko 104 kilograma heroina, 63 kilograma kokaina, 2.057 kilograma proizvoda kanabisa, 89.000 komada ekstazija, 37 kilograma amfetamina, devet kilograma Methamfetamina, te i 1.095 kilograma “Kat-a”.
Što se cena, raspoloživosti i kvaliteta tiče korona nije imala značajnije uticaje.
Prošle godine je 26.562 prijava zbog kršenja zakona o narkoticima podneto protiv austrijskih državljana i 11.401 protiv stranaca.
Udeo “domaćih” osumnjičenih je od 2016. kontinuirano u porastu i dostigao je sada više od 70 odsto.
Međutim, udeo stranaca kod “težih krivičnih dela” u vezi narkotika je na oko 50 odsto, navodi se u izveštaju.
Kada je reč o zemljama porekla prekršioca zakona na prvom mestu je Nemačka, a zatim slede Srbija, Avganistan, Turska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Rusija, Mađarska, Hrvatska, Slovačka.
Srpski državljani, međutim, predvode tu listu, kao i prethodne dve godine, kod težih krivičnih dela vezanih za narkotike.
“Saradnja sa državama Zapadnog Balkana je ključna u borbi protiv narko-kriminala u Austriji. Naši pripadnici u tim zemljama mogu računati na višedecenijsku tradiciju saradnje”, ističe ministar Nehamer.
indeksonline.rs
