BEOGRAD – Poslednji uzorci koje smo obrađivali da bismo dokazali prisustvo različitih varijanti u Srbiji su pokazali da za sada dominira britanski soj i nismo potvrdili nijedan drugi soj, odnosno nijedan uzorak sa indijskim sojem, navodi za RTS Aleksandra Knežević iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Aleksandra Knežević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a navela da se ispitivanja nastavljaju, ali da li ćemo indijski soj dokazati ili ne, to, kako kaže, zavisi od različitih faktora.
Gostovanje Aleksandre Knežević u Jutarnjem programu RTS-a
“Poslednji uzorci koje smo obrađivali da bismo dokazali prisustvo različitih varijanti u Srbiji pokazali su da za sada dominira britanski soj i nismo potvrdili nijedan drugi soj, odnosno nijedan uzorak sa indijskim sojem. Naravno, ispitivanja se nastavljaju, a da li ćemo ga dokazati ili ne, zavisi od različitih faktora – putovanja, prokuženosti populacije i naravno zavisi i od broja uzoraka koje mi testiramo”, objašnjava Kneževićeva.
Dodaje da se sa posebnom pažnjom ispituju teški slučajevi kako bi se isključila mogućnost da se pojavio neki novi virus.
“Dobijamo stalno informacije od kliničara da se pojavljuju pojedini slučajevi izrazito teških kliničkih slika, onda te sojeve posebno ispitujemo da bismo videli da se slučajno nešto nije pojavilo što ne bismo voleli da se pojavi”, objašnjava Kneževićeva.
Objašnjava da su mutacije u prirodi svakog virusa, ali i da su istraživanja pokazala da su kod pacijenata u Srbiji za sada one mutacije koje su prisutne u svim evropskim zemljama.
“Mutacije se pojavljuju nasumično, one su potpuno spontane i nikada ne znamo u kom delu genoma virusa će se one pojaviti. Ono što je nama najznačajnije jeste da pratimo one mutacije koje se dešavaju na nivou S proteina jer je to u stvari protein koji je bitan za prenošenje odnosno za vezivanje za naše ćelije. Međutim, posmatramo i ostale mutacije, s obzirom na to da se za koronavirus preporučuje da se radi sekvenciranje celog genoma jer se može desiti da se mutacija pojavi u nekom drugom delu genoma, što može uticati na biološke osobine virusa”, objašnjava Kneževićeva.
Navodi da se sekvenciranje koronavirusa i praćenje njegovih mutacija obavlja u dva centra u Srbiji – Veterinarskom institutu u Kraljevu i Institutu za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta.
Ističe da sekvenciranje nije postupak koji se završava za dan, već da se radi više dana – nekoliko dana traje priprema uzorka, zatim nekoliko dana se obrađuje u mašini, pa opet nekoliko dana traje opsežna bioinformatička analiza.
Kaže da su virusolozi sa Medicinskog fakulteta angažovani u laboratorijama gde se radi pi-si-ar testiranje. Kako je pritisak na laboratorije sada manji, jer je epidemiološka situacija bolja, sada mogu da se intenzivnije posvete radu na sekvenciranju virusa.
Na pitanje da li možemo da očekujemo nov talas, odgovara:
“Možemo očekivati novi talas s jedne strane je to posledica pojave i širenja novih sojeva virusa, ali ono što mene više brine je da smo se preterano opustili, koliko vidim, ljudi uglavnom ne nose maske. S druge strane svi smo krenuli da putujemo, ljudi su krenuli na različite destinacije, znatno je veći intenzitet putovanja, mene brine da se tu možda ne desi ono što ne bismo želeli i da se onda pojavi drugi talas.”
Ocenjuje da je jako bitno da se vakciniše što veći broj građana kako u Srbiji tako i u regionu, kako bi se sprečio prenos virusa tokom putovanja.
indeksonline.rs/rts.rs
