BERLIN – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obratila je posebnu pažnju na soj koronavirusa C37, poznat kao varijanta sa Anda ili lambda jer dovodi do učestalog zaražavanja i pojavljuje se istovremeno u više zemalja.

Pre nedelju dana SZO svrstala je taj soj u kategoriju “pod posmatranjem” (VOI, Variants of Interest), jer je potvrđen u 29 dražava, a sedam od njih su latinoameričke zemlje, Brazil, Kolumbija, Ekvador, Meksiko, Argentina, Peru i Čile, piše Dojče vele.

Varijanta lambda prvi put se pojavila avgusta 2020. u Peruu,a skoro godinu dana kasnije, taj soj tamo dominira sa 82 odsto, dok u Čileu uzrokuje u ovom trenutku svaku treću infekciju.

Mikrobiolog sa Univerziteta Kajetano Heredija u Limi Pablo Cukajama sa svojim timom otkrio je tu varijantu u svojoj domovini, a smatra da je Peru, sa 187.000 preminulih i najvećom stopom smrtnosti na svetu, baš zato postao mesto gde se pojavio novi soj.

Naučnici poručuju da ćemo morati da se naviknemo na činjenicu da u Latinskoj Americi, gde je zabeleženo više od milion umrlih, nastaju novi sojevi korona virusa.

Stručnjak za virusne bolesti pri SZO Hairo Mendez Riko rekao je za Dojče vele da do sada nema indicija za agresivno ponašanje lambda varijante uprkos mogućnosti veće stope zaražavanja, a da je zbog nedostatka utemeljenih istraživanja nemoguće uporediti taj soj s varijantama gama i delta.

Gama i delta varijanta pripadaju, kao i prethodne varijante alfa i beta, u “zabrinjavajuće sojeve”, a dokazano je da su zaraznije, teže se suzbijaju i dovode do teških oboljenja.

Hairo Mendez-Riko kaže da je vakcina delotvorno sredstvo protiv mutiranih sojeva i da su sve odobrene vakcine generalno efikasne protiv svih varijanti korone koji su u opticaju širom sveta, a samim tim nema razloga da se pretpostavlja da to nije tako kod soja lambda.

Mnogi naučnici tvrde da će pandemija biti okončana tek kada 80 odsto svetskog stanovništva bude vakcinisano,a do tada mogu da se pojavljuju stalno nove varijante virusa.

Posle donatorske konferencije programa za pomoć Kovaks, početkom juna je skupljeno 9,6 milijardi dolara za vakcinaciju u siromašnijim zemljama,a 1,8 milijardi doza vakcine će biti podeljeno u 90 država.

Strategija bogatih zemalja može sada samo da bude što brže snabdevanje siromašnijih zemalja vakcinom, jer će inače uvek iskrsavati nove varijante virusa“, kaže Pablo Cukajama.

indeksonline.rs/Tanjug

Prethodni tekstVečeras završava grupna faza Evrtopskog prvenstva u fudbalu
Sledeći tekstOSMACI ZADOVOLJNI KAKO SU URADILI TEST! Rešenja oko 13 časova