BEOGRAD – Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje, sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Na debati “Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kontekstu ekonomskog osnaživanja žena i unapređenje radnih prava” koji je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD), a u okviru projekta “Radna prava su naša prava”, Janković je kazala da postoji veliki broj žena koje rade kućne poslove, za koje nisu plaćene, i nemaju zdavstveno osiguranje.
Dodaje da se te žene uglavnom oslanjaju na primanja svog partnera i da se često dešava da iz nekih razloga ne mogu biti osigurane.
“Dešavalo se da su me žene zvale i pitale kako da odu na neku operaciju koja im je skupa, te je u tom smislu ova odredba od nemerljivog značaja”, podvukla je Janković.
Ona je pozdravila donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer, ističe, institucija Poverenika smatra da je došlo vreme da se stvari po tom pitanju unaprede.
Ističe da je prethodni Zakon o rodnoj ravnopravnosti dao pojedine rezultate, ali, kaže, nedovoljno koliko se očekivalo.
Janković navodi da se najveća debata oko novog Zakona uglavnom vodila oko upotrebe reči “rod” i dodaje da razume zašto je zakon gotovo sveden na pitanje lingvistike.
“Moje mišljenje je da je sveden na lingivističko pitanje zbog političke upotrebe ili zloupotrebe, jer je nekako zanimljivo. Tu su se našli pozvani kao stručnjaci, pa ne mogu da nađu za sve reči ženski rod, neke reči deluju rogobatno”, navela je Janković.
Svakako, ocenjuje da je novi zakon ambiciozan i ističe da je Srbiji i bio potreban takav zakon i da će se tek vremenom osetiti njegove dobrobiti.
Pitanje, kaže, koje nameće ovaj zakon jeste da li država ima kapacitete za njegovu kontrolu, odnosno povećanje broja inspektora dok je još uvek na snazi kontrola zapošljavanja u javnom sektoru.
“Ja mislim da država nema kapacitete, da ti kapaciteti nisu dovoljni i potvrđujem da se veliki broj individualnih kršenja dosadašnjih zakona završavao tako što bi konkrento u prekršajnim postupcima došlo do zastarelosti”, navela je Janković.
Pozdravila je što novi zakon predviđa sankcije za kršenje odredbi iz tog zakona.
Kaže da pojedina ponašanja ne može da reši zakon i zapitala se koji je to zakon koji bi naterao muškarca da preuzme deo poslova u kući.
“Mislim da se to radi izmenom kulturnih obrazaca”, istakla je Janković.
U tom smislu, pozdravila je što novi zakon posvećuje puno odredbi nastavnim planovima i programima da sadrže mnogo više tema u vezi sa temom ravnopravnosti.
“Ako se to bude primenjivalo, mi ćemo moći da očekujemo u određenom periodu izmenu tih obrazaca ponašanja”, rekla je Janković i dodala da je pitanje da li će Ministarstvo prosvete imati dovoljno kapaciteta da se posveti toj oblasti.
Takođe, pozdravila je i odredbu koja se tiče uravnotežene zastupljenosti i dodala je je ona od izuzetnog značaja za razvoj svakog kolektiva i društva u celni.
Objasnila je da u pojedinim oblastima postoji izražajan rodni disbalanas, kao što su oblasti socijalne zaštite gde preovlađuju žene ili transporta gde preovlađuju muškarci.
“Nisam optimista da ćemo jednostavno doći do uravnotežene zastupljenosti poslova, jer nam i situacija na tržištu rada ne ide na ruku”, istakla je Janković.
Navela je da se najveći broj pritužbi instituciji Poverenika za poslednjih 10 godina odnosio na diskriminaciju žena u oblasti rada i zapošljavanja, a da se najveći broj slučaja odnosio na raspoređivanje žena na niža ili niža plaćenja radna mesta nakon porodiljskog.
“Odredba koja zabranjuje takvo ponašanje poslodavaca postojala je i u prethodnom zakonu”, podseća Janković i dodaje da novi zakon takođe predviđa zabranu tog premeštanja, osim u slučaju organizacionih promena.
“Videćemo kako će se ta odredba odraziti u praksi, priznaću da nisam optimista”, navela je Janković.
Naglašava da samo odluke na sudovima u pojednim slučajevima mogu da pošalju jasnu poruku da je takvo ponašanje zabranjeno.
Zamenica Zaštitnika građana Jelena Stojanović ističe da je vrlo značajno usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, posebno, kaže, imajući u vidu nedostatke prethodnog zakona na koje je institucija Zaštitnika ukazivala.
“Mi smo uočili da je prethodni zakon pokazao slabosti, a pre svega nedostatak instrumenata za njegovu implementaciju”, rekla je Stojanović.
Kada je reč o novom zakonu, dodaje, institucija Zaštitnika je dala svoj doprinos aktivnim učestvovanjem u radu radne grupe koja je radila nacrt zakona.
Ističe da je vrlo značajno uvođenje pojma i definicije “uravnotežene zastupljenosti polova”, ali i vrednovanje kućnog rada.
“Postoji veliki broj žena koje su nevidljive za sistem, koje su time marginalizovane, ekonomski obeshrabljene i to je zapravo jedan lanac koji povlači posledice i dugoročno prilikom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, a kasnije iz penzijskog osiguranja”, kaže Stojanović.
To je, naglašava, naročito problem za žene posle 45. godine koje su, kaže, na tržištu rada diskriminisane jer ih poslodavci prepoznaju kao kategoriju kao nije poželjna i dovoljno produktivna.
Kaže da novi zakon daje institucinalni okvir i predviđa konkretne mere, uključuje i obradu podataka i sprovođenje zakona, a na kraju i kaznene odredbe.
Profesorka prava Marijana Pajvančić takođe smatra da je novi zakon ambiciozan i da nije bez razloga tako napravljen jer se na njega dugo čekalo.
Prednosti novog zakona su, navodi, što zakon predviđa sankcije, što implementacioni instrumenti slede odmah nakon primene zakona, vrednovanje kućnog rada, jednaka nadoknada za jednak rad, jednako postupanje ne samo prema zaposlenima, već i prema radno angažovanim licima, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu za osobe koje obavljaju kućne poslove.
Pomak za razliku od prethodnog zakona jeste što će, kaže, sve više obaveza imati organi državne vlasti.
Predstavnica FCD Nataša Vučković kaže da je rodna ravnopravnost važna tema koja je usko povezana sa ekonomskim i socijalnim razvojem društva i borbu protiv siromaštva.
“Pitanje je kako će novi zakon ekonomski osnažiti žene, kako će doprineti da žene imaju jednak pristup ekonomskim resursima kao i muškarci. Borba protiv siromaštva podrazumeva i ekonomsko osnaživanje žena, jer tamo gde su žene siromašne, siromašne su i porodice, deca…”, naglasila je Vučković.
Ocenila je da je usvajanje zakona proteklo na nečujan i nevidljiv način.
indeksonline.rs
