BEOGRAD – Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio je da će 29. avgusta ove godine biti tačno 500 godina kada je Beograd pao u tursko ropstvo 1521. godine i najavio da će ta godišnjica biti obeležena naučnim skupom o padu Beograda i posledicama po hrišćanstvo i dalja turska osvajanja Evrope.

“Beograd je pao u tursko ropstvo 1521. godine. Usledila je 309 godina duga turska okupacija sa svega 33 godine prekida kada su Austrija ili Srbi uspevali da povrate grad”, naveo je Vesić.

Dodao je da je grad suštinski dobio samoupravu Hatišerifom iz 1830. godine, ali da je moralo da se sačeka još 37 godina dok Turci 1867. godine nisu predali Srbima ključeve grada i zauvek otišli iz Beograda.

Kako je naveo, taj 29. avgust 1521. godine bio je jedan od najtužnijih dana u istoriji našeg grada.

Podsetio je da je u dvomesečnoj turskoj opsadi ubijeno na desetine hiljada branilaca Beograda i stanovnika i da su najstarija beogradska Crkva Uspenja Presvete Bogodorice i dve druge crkve pretvorene u džamije.

Istakao je da je grad bio razrušen, a hiljade stanovnika Beograda, muškarci, žene i deca naterani na 50 dana dug marš do Carigrada gde su nasilno preseljeni.

“Beograđani su sa sobom u ropstvo i progonstvo poneli relikvije, najčuveniju beogradsku ikonu Presvete Bogorodice, mošti Svete Petke i mošti carice Teofane koje je carigradski patrijarh morao da otkupi od sultana Sulejmana koji je pretio da će ih baciti u more”, rekao je Vesić gostujući na Studiju B, navodi se u saopštenju Gradske uprave.

Najavio je da će tužna godišnjica biti obeležena naučnim skupom o padu Beograda i posledicama po hrišćanstvo i dalja turska osvajanja Evrope.

“Na mestu gde pretpostavljamo da se nalazila danas srušena Crkva Uspenja Presvete Bogorodice biće održan pomen braniocima Beograda i raseljenim Srbima. Beograd će se sećati jednog od najtužnijih dana u svojoj istoriji kako bi više cenili slobodu koju danas imamo, a koja je krvlju stečena”, zaključio je Vesić, dodaje se u saopštenju.

indeksonline.rs/Tanjug