Sagovornice indeksonline o tome koliki je uticaj avganistanske, novonastale izbegličke krize na bezbednost kao i porast ekstremizma kod mladih u Srbiji

Izbeglička kriza na Balkanu, odnosno u Srbiji, ruti kroz koju su u poslednjih šest godina, prošle stotine hiljada nesrećnih ljudi na putu ka državama Evropske unije, dodatno je pogoršana novonastalom situacijom u Avganistanu, odnosno preuzimanjem tamošnje vlasti od strane Talibana. Takav ishod nagnao je veliki broj Avganistanaca da napuste svoju zemlju u strahu za život i osnovnu egzistenciju. O tome kako će se se to odraziti na bezbednost u Srbiji kao i da li će, s obzirom na snažna ideološka i verska određenja koja prate aktuelnu tragediju u ovoj blisko istočnoj zemlji uticati na porast ekstremizma, pogotovo kod mladih u Srbiji, razgovarali smo sa Izabelom Kisić, izvršnom direktorkom Helsinškog odbora za ljudska prava i Marijom Đorić, profesorkom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Izabela Kisić za naš portal podseća da je Srbija potpisala zajedničku izjavu američkog Stejt departmenta koji je pozvao sve države da poštuju i podrže bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste zemlju što podrazumeva i prihvat određenog broja izbeglica.

Foto:Media Centar

– S druge strane, organizovane kampanje protiv izbeglica u Srbiji, koje vode desničarkske organizacije, su se intezivirale poslednjih godina, a Vlada ne radi ništa ozbiljno na suzbijanju verbalnog ili fizičkog nasilja prema izbeglicama – smatra Kisić.

Kako dodaje, zatrašujuće slike ljudi koje se bore za opstanak i nasilja nakon povlačenja američkih snaga iz Avganistana, mogu da prodube resantiman kod mladih u Srbiji prema Zapadu, posebno prema SAD i Bajdenovoj administraciji prema kojoj Srbija inače nije naklonjena.

– S obzirom na lokalni društveni kontekst i politiku Srbije koja je u suprotnosti sa etikom ljudskih prava, bojim se da će oni koji predstavljaju uzore za mlade ljude eksploatisati ta osećanja mržnje i straha da bi razvijali agresiju i bes kod mladih i produbljivali neprijateljstva radi ostvarenja lokalnih političkih ciljeva. Zato je važno otvoreno i argumentavono razgovarati i o najosetljivijim pitanjima sa mladim ljudima, ma kojoj nacionalnoj ili verskoj zajednici pripadali – napominje Izabela Kisić.

Prema rečima Marije Đorić, iako mnogi smatraju da je Avganistan daleko i da nas se „tuđe stvari ne tiču“,ovakvi zaključci su pogrešni.

– Kao prvo, sve ono što se dešava u Avganistanu će imati značajne posledice po bezbednost u čitavom svetu, jer će talibanski režim ako ništa drugo, predstavljati bezbedno utočište za sve ekstremiste i teroriste koji su zabranjeni u drugim zemljama. Već vidimo jačanje novih frakcija ISIS-a, a dobro je poznato da Al Kaida nikada nije odlazila iz ove zemlje i da je danas prisutnija više nego ikada (npr. provincija Kunar). Oživela je i ozloglašena Hakani mreža koja trenutno kontroliše bezbednost u Kabulu. Kao drugo, sami Talibani, ma koliko se pretvarali da su reformisani, će predstavljati inspiraciju mnogim uspavanim radikalnim ideologijama širom zemljine kugle, uključujući i Srbiju – kaže Marija Đorić.

Ona podsetića da je iz Srbije na sirijsko i iračko ratište otišlo 49 ljudi, dok je taj broj, ističe ona, “mnogo veći u regionu, naročito u BiH, tzv. Kosovu, Albaniji”.

– Ono što je ovde posebno opasno jeste sama ideologija Talibana koja će, sigurna sam, naći pristalice i u našem regionu. Poznato je da su mladi ljudi najranjiviji, kada je reč o ekstremističkim ideologijama, jer su prvi na radaru ekstremista. Mladim ljudima je moguće manipulisati i stoga ih je lakše regrutovati. Može se desiti i to da će odlazak stranih terorističkih boraca u Avganistan sada predstavljati novu „hidžru“ za violentne ideološke opcije. Od toga ni naša zemlja neće biti pošteđena – kaže Marija Đorić.
Ona očekuje snažnu propagandu u regionu koju će ekstremisti prema mladima sprovoditi na dva načina.

– Kroz ideologizaciju religije u nezvaničnim verskim objektima i putem interneta. Već sada vidimo da je neko naučio Talibane da malo više pažnje posvete propagandi i PR-u, što njima ranije nije bilo svojstveno. Slike iz luna parka, pravljenje selfija i tome slično je „šarena laža“ koju talibani poturaju međunarodnoj zajednici. Istina je da će biti veoma surovi prema ženaman i manjinama, što se već sada može videte – smatra naša sagovornica.
Đorić napominje da je sledeći bezbednosni izazov dolazak velikog broja Avganistanaca u komšiluku, imajući u vidu da su se vlasti pojedinih susednih zemalja već složile da će prihvatiti izbeglice.

– Iako su to ljudi koji beže od odmazde talibanskog režima, da li smo sigurni da su svi oni prošli bezbednosne provere? Šta ako se među njima nalaze potencijalni ekstremisti ili teroristi? Kako će se, i da li će se, ti ljudi integrisati u zemlje prijema? Ovde ćemo svi mi biti u konfliktu između zaštite ljudskih prava i bezbednosti – zaključuje ona.

Radoslav Stanojević

Tekst je nastao u okviru projekta “Ugrožavajuće bezbednosne pretnje i izazovi: savremeni terorizam, nasilni ekstremizam i borva protiv radikalizacije mladih” koji realizuje Akademska inicijativa “Forum 10”. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prethodni tekstU subotu veći deo Novog Pazara bez vode
Sledeći tekstBekić: Treću dozu vakcine protiv korona virusa primilo 120.000 gradjana