BEOGRAD – Balkanska ruta je jedna od najfrekventnijih ruta, a često je u poslednjih šest godina bila i ruta kojom najveći broj ljudi stiže u Evropu. Brojevi i struktura ljudi koji se pristižu se menja, ali je priliv konstantan, i tako će verovatno ostati dok postoje problemi u zemljama porekla (tzv. push faktori). Nasilje, ratovi i sukobi, ekstremno siromaštvo i nesigurnost, kao i klimatske promene, su kompleksni faktori koji su često povezani i kreiraju devastirajuće okruženje u kojem deca i odrasli ne vide svoju budućnost, niti mogu da vode dostojanstven život – kažu za Indexonline u Save the Children za severozapadni Balkan.
Nakon zatvaranja humanitarnog koridora 2016. godine, dodaju naši sagovornici iz ove organizacije, izbeglice i migranti, deca i odrasli, nastavili su da pristižu u Evropu, a kako nemaju drugog izbora – legalni mehanizmi za preseljenje i pristup azilu u bezbednim zemljama im nisu dostupni, izbeglice i migranti putuju sa krijumčarima, trudeći se da ostanu nevidljivi.
– Fokus kako tranzitnih zemalja, tako i zemalja destinacije, počeo se sve više usmeravati ka zaštiti granica. Kako to često izgleda u praksi, znamo iz mnogobrojnih svedočanstava kako odraslih, tako i dece izbeglica i migranata. Osim ograda i povećevanja broja pripadnika bezbednosnih snaga na granicama, kao i uvođenja specijalnih patrola, zaštita granica u praksi često znači presretanje ljudi, proterivanje i postiskivanje sa granica, uz upotrebu sile. Sudeći prema svedočanstvima, ovo se dešava na svim granicama u regionu – ističu u Save the children.
Govoreći o nesreći i problemima sa kojima se suočavaju deca izbeglice, u ovoj organizaciji kažu da deca sa kojom razgovaraju opisuju kako ih policijske patrole presreću, prete im oružjem, jure uz pomoć pasa, ponižavaju verbalno, tuku, oduzimaju lične stvari među kojima su i vrednosti kao što su novac i mobilni telefoni, tako i lične stvari od emotivne vrednosti, koje su deci nekad i važnije.
– Jedan šesnaetogodišnji dečak iz Avganistana koji putuje bez pratnje, sa kojim smo skoro razgovarali u jednom od centara u Srbiji, opisao je kako je njegova grupa prisiljena da legne na zemlju sa rukama iznad glave, nakon čega su ih šutirali. Njegov vršnjak iz Pakistana, sa kojim smo takođe razgovarali u Srbiji, opisao je kako je njegovu grupu granična patrola udarala pendrecima svaki od 10 puta koliko je pokušao da pređe granicu. Grupa dečaka, svi mlađi od 17 godina, iz Avganistana, sa kojima smo razgovarali u Bosni, opisivala nam je kako ih je granična patrola naterala da se vrate u reku koju su prešli, nakon čega je jedan od dečaka iz grupe nestao. Danima su se brinuli da li je preživeo, i na sreću čuli su da je bezbedan u jednom centara. Jedan trogodišnji dečak iz Iraka sa čijom smo porodicom razgovarali u centru u Bosni i Hercegovini uzrujano je, sa više gestova nego reči, pokušavao da nam opiše kako ga je policija na granici pretresala ne bi li pronašla mobilni telefon oji nisu pronašli kod roditelja. Nakon toga, dečak je jako dugo bio uzrujan i imao je problema sa snom. Jedna petnaestogodišnja devojčica iz Avganistana sa kojom smo razgovarali u Bosni govorila nam je o tome kako se suprotstavila grupi graničnih službenika čija su lica bila kompletno pokrivena fantomkama, kada su je gurali i pokušali da udare pendrekom. „Imam prava i vi ovo ne smete da radite“, rekla im je – opisuju tragična iskustva u Save the children.
Pravo svake države, napominju oni, jeste da štiti svoje granice, ali je i njihova obaveza, prema međunarodnim konvencijama i poveljama čije su potpisnice, a koje su ugrađene i u njihove zakone, da obezbedi poštovanje ljudskih prava svuda u okvoru svoje teritorije i na svojoj granici, i zaštitu deci i odraslima, izbeglicama, migrantima i tražiocima azila.
– Pravo države da štiti granice ne može i ne sme biti izgovor za kršenje ljudskih prava i strahovito nasilje koje se dešava na granicama. Svako nasilje ostavlja velike posledice na decu. Ne samo nasilje kojem su izloženi, kao što su batine i verbalno ponižavanje, već i nasilje kojem svedoče – čest je slučaj da, iako budu pošteđena, na granici deca gledaju kako njihovi roditelji, prijatelji i saputnici dobijaju batine. Posledice ne moraju biti odmah vidljive, ali se mogu ispoljiti nakon nekog vremena, u obliku problema sa zdravljem – posebno mentalnim zdravljem, odnosa koje deca uspostavljaju sa sredinom, njihovih postignuća i, uopšte, teškoća da rastu i razvijaju se sa svojim punim kapacitetima i imaju kvalitetan život. Nasilje koje deca preživljavaju tokom putovanja – a to uključuje i nasilje na granicama, mada to nije jedino nasilje kojem su izloženi – oduzima im detinjstvo, ugrožava odrastanje i budućnost, i nedopustivo je kršenje njihovih prava – ističu naši sagovornici.
Prema njihovim rečima, nakon zatvaranja humanitarnog koridora, humanitarna kriza se pretvorila u dugotrajnu krizu, koja, s vremena na vreme, postaje akutna u nekim zemljama u regionu u zavisnosti od toga kako se promene izbegličke rute (tome smo svedočili kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, ili Rumunija) tako da je pitanju migracija potrebna stalna pažnja i potrebno je kontinuirano raditi na pronalaženju rešenja.
– Među izbeglicama i migrantima na Balkanu postoji sve više onih koji su tu zaglavljeni godinama, i kod njih možemo videti posledice nasilja i nesigurnosti koje možda nismo mogli videti pre 5-6 godina, kada su ljudi brzo prolazili. To su, na primer, porodice i deca bez pratnje koja, nakon što nisu dobili azil u Grčkoj, dođu u Srbiju, pa nakon toga u Bosnu, nadajući se da će stići u zapadnu Evropu. U trenutku kada ih mi sretnemo, mnogi od njih doživeli su ne samo nasilje na granicama, već i nasilje u kontaktu sa krijumčarima, raznim bandama, ili u centrima za smeštaj izbeglica gde, na žalost, često ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi za zaštitu od nasilja. Ta deca su među najranjivijim grupama trenutno u Evropi, i potrebne su im zaštita i podrška. Zaštita i podrška moraju biti deo postojećih sistema svake države, moraju se ugraditi u postojeće mehanizme, procedure, institucije i politike. To je jedini način da se izbeglicama i migrantima pruži celokupna podrška, i da se pitanju migracija pristupi na održiv način, jer migracije su trajni fenomen – zaključuju iz organizacije Save the children.
Radoslav Stanojević/indeksonline.rs
Tekst je nastao u okviru projekta “Ugrožavajuće bezbednosne pretnje i izazovi: savremeni terorizam, nasilni ekstremizam i borva protiv radikalizacije mladih” koji realizuje Akademska inicijativa “Forum 10”.
