Iako se Sjenica svrstava u red ekonomski nerazvijenih opština, sa brojnim mladim ljudima koji su na privremenom radu u nekoj od evropskih zemalja ili se školuju u većim gradovima Srbije, značajan deo Sjeničaka smatra da je ona generalno dobro mesto za život ili da može to postati.
Uprkos trendu iseljavanja u potrazi za boljim životom, u Sjenici ipak postoje i oni mladi, uspešni, ambiciozni, samouvereni i odlučni da u ovom mestu grade svoju budućnost.
Sjeničak Emir Halković, koji je fakultet hemije završio u Beogradu, živi i radi u Sjenici i smatra da ovaj grad pruža brojne mogućnosti koje treba iskoristi.
On veliki potencijal vidi u poljoprivrednom sektoru i stočarstvu, za šta je potrebno oživeti sela, ali i dati šansu mladim i obrazovanim ljudima da se iskažu u svojim strukama.
„Danas su u svetu visoko cenjeni poljoprivredni proizvodi. Studija je pokazala da sjenički sir na svetskom tržištu vredi i do 35 evra po kilogramu, a mi ga prodajemo za pet evra, pa čak i niže. Međutim, svetsku cenu naši proizvođači ne mogu postići jer ne vladaju odgovarajućim tehnologijama u postupcima proizvodnje“, rekao je Halković.
On smatra da bi osnivanje odgovarajućeg naučnog instituta u Sjenici i njegov rad u sektoru poljoprivrede izrazito doprineo plasmanu kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.
Halković dodaje da je neophodno da lokalna zajednica poveri odgovarajuće poslove mladim ljudima, kako bi ti potencijalni mogli biti iskorišćeni.
„Samo mladi ljudi mogu da iznesu velike stvari, a to treba da shvate predstavnici lokalne vlasti i da mladima povere važne, a ne marginalne poslove, u kojima ne mogu da napreduju. Nama, mladim obrazovanim ljudima, potrebno je iskustvo starijih ljudi, a mi smo ti koji trebamo uložiti snagu. U takvim okolnostima, siguran sam da kada bi maladim i obrazovanim ljudima bili prepušteni odgovarajući sektorski poslovi, da bismo za pet godina napravili veliki opšti iskorak u razvoju Sjenice“, kazao je Halković.
Osim toga, on i turizam prepoznaju kao važnu granu koja može uticati na ostanak mladih na ovim prostorima, ali da je i u toj oblasti potrebno afirmisati ljude u oblasti turizmologije.
„Postoji naučna studija koja kaže da će 2030. godine većina stanovništva biti smeštena na nadmorskoj visini iznad 1.000 metara zbog posledica globalnog zagrevanja. Našem kraju u prilog ide ta informacija, jer ovde već imamo idealne uslove za život u tim okolnostima, sveže noći i tople dane“, zaključio je Halković.
Osim naučnim radom, Halković se bavi i pčelarstvom, te ostvaruje prihod i od tog posla, koji preporučuje mladima.
I student arhitekture u Beogradu Emin Pećanin želi da se nakon okončanja studija vrati u Sjenicu, kako bi uticao na to da se glas mladih više čuje i da oni postanu važniji faktor u lokalnoj zajednici.
On smatra da bi mladi Sjeničaci trabali da „obesmisle politiku“ ne pridavajući značaj dnevnim događajima vezanim za međustranačka mimoilaženja, a da sa druge stane više pričaju o sportu, umetnosti i sličnim temama.
„Na primer, treba da pričamo o našem Asmiru Kolašincu, koji predstavlja naš grad na Olimpijskim igrama, kome možemo samo da se divimo. Dakle, vratio bih se ovde pa pokušam da učestvujem u promeni, da nam ovakve teme budu u fokusu“, istakao je Pećanin.
On veruje da se mladi, pored toga što treba da obesmisle međustranačka sukobljavanja, kako kaže, inspirisana bacanjem prašine u oči javnosti kako bi se stvarni problemi prikrili, u politiku trebaju uključiti samo kao korektivni faktor, kako bi i oni realno učestvovali u donošenju odluka.
Zaključuje da Sjenica jeste dobro mesto za život, ali da bi lokalna zajednica kako bi sprečila dalja iseljavanja mladih iz ovog mesta, morala više da uvaži mišljanja mladih, da osluškuje njihove probleme, šta ima je potrebno i šta stvarno žele.
Tekst je nastao u okviru projekta „Pod svojim nebom“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
