BEOGRAD – S rastom cena hrane, energenata i drugih osnovnih potrepština u Turskoj raste i gnev ljudi, što bi uoči predsedničkih izbora sledeće godine, moglo prerasti u političku krizu za vladu predsednika Redžepa Tajipa Erdoana, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Turska ekonomija je već bila u recesiji pre početka pandemije koja je teško pogodila mnoga preduzeća i stanovnike koji se oslanjaju na turizam i ugostiteljstvo, ističe Njujork tajms.

Sada se zemlja bori s velikom inflacijom dok je turska lira na rekordno niskom nivou. Cene hrane i goriva su već više nego udvostručene, a onda je, ukazuje američki list, došla na red struja.

Nezadovoljstvo je počelo da se pokazuje tako što je nekoliko ogorčenih ljudi objavilo fotografije svojih računa za struju na društvenim mrežama, pokazujući kako su se skoro udvostručili krajem januara.

Te žalbe su, medjutim, ukazuje Njujork tajms, brzo prerasle u punu političku krizu za vladu predsednika Erdogana.

Kada je Erdogan prošlog meseca povećao minimalnu platu za 50 odsto kako bi pomogao radnicima s niskim primanjima, njegova vlada je upozorila da će doći do povećanja cena komunalnih usluga, ali malo ko je očekivao ovakav šok.

Rast cena struje u Turskoj umanjuje podršku birača Erdoganu, ukazuje Fajnenšel tajms, navodeći da pred predsedničke izbore sledeće godine raste i gnev javnosti zbog cena energije, hrane i drugih osnovnih potrepština.

Troškovi života su naglo porasli nakon što je turski lider, koji je čvrst protivnik visokih kamata, naredio centralnoj banci da smanji troškove zaduživanja prošle godine uprkos rastu inflacije, što je dovelo do pada lire za 44 odsto u odnosu na dolar.

Cene električne energije porasle su izmedju 50 i 125 odsto u januaru pošto je pad vrednosti valute u kombinaciji s rastom globalnih cena energije doveo do zastrašujućih povećanja računa za struju.

Pored izliva nezadovoljstva na društvenim mrežama, ukazuje britanski list, mali protesti izbili su u nekoliko gradova. U nastojanju da obuzda kritike, Erdogan je, posle najave povećanje minimalne plate za 50 odsto u januaru, prošle nedelje predstavio nove mere olakšica s proširenjem državnih subvencija na domaćinstva s niskim primanjima kako bi mogla da plate račune.

Erdogan je takodje rekao da će vlasti podići prag većih tarifa za struju u domaćinstvima. Ipak, na ulicama Ankare, dodaje Fajnenšl tajms, rastući životni troškovi su izvor sve veće anksioznosti i poteškoća.

Ankete pokazuju da nekadašnje pristalice Erdoganove vladajuće Partije pravde i razvoja čine nesrazmeran udeo birača koji kažu da nisu odlučili koga će podržati na predsedničkim i parlamentarnim izborima sljedeće godine, što prema istraživačima javnog mnijenja može da ide u prilog opoziciji.

Uprkos višemesečnim Erdoganovim uveravanjima da su velike brojke samo privremene i da bi njegova vlada mogla da ublaži bol Turcima opterećenim rastom troškova života, poslednji zvanični podaci pokazuju da godišnja stopa inflacije u Turskoj iznosi 48,7 odsto, čime je dosegla maksimum u poslednjih 20 godina, ukazuje CNBC.

Cene robe široke potrošnje porasle su za 11,1 odsto u januaru u odnosu na prethodni mesec, pokazuju podaci turskog statističkog instituta. To je, ističe američki televizijski kanal, više od onog što su analitičari predvidjali – devet do 10 odsto.

Turska lira je izgubila 44 odsto vrednosti 2021. godine što je izazvano Erdoganovim odbijanjem da podigne kamatne stope dok je inflacija stalno rasla. Iako su turbulencije u vezi s valutom teško pogodile Turke, predsednik je dao prioritet kreditima i izvozu, dok uporno tvrdi – protiv svake ekonomske ortodoksije – da podizanje stopa zapravo pogoršava inflaciju umesto da je ukroti.

indeksonline.rs/Beta