BEOGRAD – Na osnovu utiska koji sam stekao putujući Srbijom, verujem da će naša lista osvojiti više od 150 mandata, da će Vučić na predsedničkim izborima biti bliže 60 nego 50 procenata, a da će na beogradskim izborima lista “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” osvojiti oko 60 mandata.

Ovo u intervjuu za “Blic” kaže Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije koja na izbore 3. aprila izlazi na listi “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”.

– Ovo su samo moje projekcije, bez ikakvih istraživanja. Što se Sandžaka tiče, verujem da će naša lista ostvariti ubedljivu pobedu.

Šta je na vas ostavilo najjači utisak u prethodnih mesec dana kampanje?

– Kampanja je pala u drugi plan u odnosu na rat u Ukrajini, kao što se desilo i u Mađarskoj i Sloveniji, gde se takođe izbori održavaju u aprilu. Teško je animirati ljude u situaciji kada ceo svet gleda šta se dešava u Ukrajini i kakve će posledice biti tog sukoba. Realno, u takvim uslovima ljudi najviše brinu za vlastitu materijalnu sigurnost i stabilnost, a manje za političke poruke i parole. Zbog toga, samo stranke sa jakom infrastrukturom i brojnim članstvom mogu da organizuju masovne skupove, jer je teško očekivati da vam neopredeljeni birači dolaze i slušaju šta govorite. A i inače, već duže vreme postoji apatija i nezainteresovanost, posebno mladih ljudi, za politički angažman.

Na šta se građani žale, odnosno šta treba vlast čiji ste i vi deo da promeni ukoliko od građana dobijete poverenje za još četiri godine?

– Ovi izbori se održavaju u potpuno drugačijim okolnostima od svih dosadašnjih. Imate rat u Evropi, neki kažu da postoji mogućnost nuklearnog, drugi čak i svetskog rata. Logično je onda da su i interesovanja ljudi isključivo vezana za egzistenciju, bezbednost i naravno mir. Kako god i kad god se ovaj rat završi, svet više neće biti isti i sigurno će ta nova konfiguracija uticati i na prioritete buduće vlade. Verujem da će ekonomija biti i dalje na prvom mestu tih prioriteta, kao i razvoj infrastrukture, uređenje države, sa jačanjem demokratskih institucija, regionalna saradnja i nastavak evropskih integracija. Verovatno će se nova vlada suočavati i sa većim izazovima nego neke prethodne, koji su prouzrokovani pomeranjima na globalnom planu.

Šta su najveći problemi ljudi u Sandžaku, odnosno šta će poslanici SDP iz tog dela Srbije zastupati u parlamentu?

– Zajednički problemi svih građana Sandžaka, bez obzira na to da li se radi o Srbima ili Bošnjacima, i dalje su u domenu nezaposlenosti i loše infrastrukture, mada je na tom polju puno urađeno u proteklom mandatu. Glavni politički cilj je da očuvamo dobre međuetničke odnose, da tražimo tačke koje nas spajaju i koje su u interesu svih koji žive na ovom prostoru i svakako da poboljšamo kvalitet života ljudi. To možemo da postignemo kroz izgradnju puteva i druge saobraćajne infrastrukture, privlačenjem investicija i daljim animiranjem dijaspore da ulaže svoj novac u sandžačke opštine. Izgradnja auto-puta preko Peštera i brze ceste od Kraljeva do Novog Pazara su dva kapitalna i najveća projekta koja su ikada urađena u Sandžaku.

Da li SDP može da sarađuje sa Ugljaninovom SDA ili Zukorlićevom SPP nakon izbora, svejedno o kom nivou vlasti govorimo?

– Što se lokalnog nivoa vlasti tiče, naši opštinski odbori su autonomni u donošenju odluka o sklapanju koalicija. Tako će biti i ubuduće, jer niko bolje od njih ne zna sa kim mogu uspešnije da sarađuju. Na početku kampanje sam pozvao svoje članove i simpatizere da ne vode prljavu kampanju protiv bilo koga, da se klone svih ličnih uvreda i kleveta, već da isključivo govorimo o našim rezultatima i planovima za budućnost. Nažalost, nekima je SDP i dalje jedina meta i jedini smisao postojanja i celu kampanju vode baveći se nama, misleći da je to jedini način da dođu do glasača. Ova kampanja može odrediti u dobroj meri i sastave budućih eventualnih političkih saveza na tom prostoru.

Da li vaš plaše globalna dešavanja, pre svega rat u Ukrajini i kako bi to moglo da se odrazi na ekonomiju naše zemlje?

– Rat u Ukrajini će se svakako odraziti na ekonomiju čitavog sveta, a mi nismo izolovano ostrvo, da možemo da budemo toga pošteđeni. Zato me čude pojedinci koji seire zbog ovoga što se dešava u Ukrajini, zanemarujući i patnje ljudi a i posledice koje će ovaj rat izazvati, između ostalog i za nas. Samo na početku rata, transportni troškovi za prevoz robe iz Srbije za Rusiju preko Ukrajine, porasli su za 30 do 40 posto. U Rusiju izvozi robu preko 760 naših kompanija, a u Ukrajinu oko 200. Da li nekoga zanima šta će biti sa tim firmama i radnicima koji u njima rade?

Naš najveći izvoznik, Železara Smederevo se rudom gvožđa snabdeva upravo iz Ukrajine. A taj lanac snabdevanja je sada ugrožen. Ili, šta će se desiti sa našim proizvođačima jabuka, koji 75 posto svog izvoza plasiraju na rusko tržište? Nema mesta ni radovanju nekih što će Evropa, a ponajviše Nemačka možda skliznuti i u recesiju. Jer, Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner i na to tržište plasiramo preko 12 posto ukupnog izvoza. Na globalnom planu, Ukrajina i Rusija zajedno čine četvrtinu svetskog izvoza pšenice, 16 odsto izvoza kukuruza i više od polovine svetskog izvoza suncokretovog ulja. A da ne govorimo o energetskoj zavisnosti Evrope od Rusije i da ruska nafta učestvuje sa više od 30 posto u ukupnom uvozu u EU, a 40 odsto snabdevanja EU prirodnim gasom ide takođe iz Rusije. Prema tome, ostaje nam da molimo boga da se ovaj rat što pre prekine, jer će on imati ogromne posledice za globalnu ekonomiju, a i geopolitička mapa sveta će se dramatično promeniti posle njegovog okončanja.

Zapad se nije proslavio kao posrednik u dijalogu

Kako komentarišete odluku Aljbina Kurtija i Prištine da smene sudiju Ljiljanu Stevanović i odsustvo reakcije Zapada na svaki potez koji Kurti povuče?

– Zapad se ni do sada nije proslavio kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine. Činjenica da mi imamo više međunarodnih medijatora govori o nedostatku plana, vizije i jedinstvenog gledišta na rešavanje kosovskog pitanja. Zapad je više stvarao percepciju da nešto radi nego što se suštinski bavio dijalogom Beograda i Prištine. Evidentan zamor u proširenju EU i slabe reakcije na različite jednostrane poteze ovoga tipa ili, recimo, svojevremenog uvođenja taksa na robu iz Srbije, uticali su na to da se u pregovorima napravi korak napred, a tri nazad. Drugim rečima, Evropa se bavila sama sobom, dok se Kosovo polako ali sigurno pretvaralo u zamrznuti konflikt. Pogledajte kakve su reakcije bile i na odluku Kurtija da zabrani glasanje na Kosovu na predstojećim izborima. Portparol Evropske komisije je to blago osudio, a onda pozvao obe strane da se suzdrže od aktivnosti koje vode ka nestabilnosti. Sa takvom politikom samo se ohrabruju svi oni u regionu kojima odgovara ovakvo stanje “ni rata ni mira”.

O povratku u izvršnu vlast – posle 3. aprila

Napravili ste pauzu za vreme mandata prethodne vlade. Da li da očekujemo vaš povratak u izvršnu vlast nakon aprila?

– O tome možemo da pričamo nakon 3. aprila. Sada sam potpuno fokusiran na to da preostale dane kampanje iskoristim na najbolji mogući način kako bi pobeda naše liste bila što ubedljivija, a naš doprinos što veći.

blic.rs