KIŠINJEV – Više evropskih zemalja medju kojima su Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, ukinule su suviše “naglo” svoje antikovid mere i sada se suočavaju sa velikim skokom slučajeva zaraze podstaknutim podvarijantom omikrona BA.2, ukazala je danas Svetska zdravstvena organizacija.

Na konferenciji za novinare u Moldaviji, direktor SZO za Evropu Hans Kluge rekao je da “budno prati” aktuelnu epidemiološku situaciju na kontinentu, naglašavajući istovremeno da ostaje “optimista”.

Trenutno broj slučajeva kovida raste u 18 od 53 zemalja koje spadaju u evropsku zonu SZO, navela je ta organizacija.

“Zemlje u kojima primećujemo poseban rast broja zaraženih su Velika Britanija, Irska, Kipar, Grčka, Fransuska, Italija i Nemačka”, rekao je Kluge.

Te zemlje su naglo ukinule restrikcije, od “suviše” restrikcija na “nedovoljno”, ocenio je on.

Prema podacima SZO broj novozaraženih u Evropi znatno je pao posle vrhunca krajem januara ali je ponovo počeo da raste početkom marta.

Prema epidemiolozima taj novi skok se objašnjava dominacijom podvarijante omikrona BA.2, koja je oko 30 odsto zaraznija ali ne i opasnija od njenog prethodnika BA.1.

Tokom poslednjih sedam dana više od 5,1 milion novih slučajeva i 12.498 umrlih zabeleženo je u zoni SZO za Evropu.

Peti talas koji je zahvatio Evropu se ne završava i stručnjaci ukazuju na “nemarne” politike širom Evrope, gde su zemlje već optužene da su suviše brzo ukidale mere tokom prethodnih talasa.

“U ovom trenutku sam optimista ali uz pažnju”, rekao je Kluge.

Sa pozitivne strane ima ogroman kapital imuniteta, ili zbog vakcinacije ili zbog infekcije, rekao je on. Pored toga zima se završava tako da će se ljudi manje okupljati u malim zatvorenim prostorima.

I konačno soj omikron je manje snažan kod osoba koje su poptuno vakcinisane sa dodatnom trećom dozom, iako je u zemljama gde je mali procenat vakcinisanih to i dalje bolest koja ubija, rekao je Kluge.

“Moraćemo da živimo sa kovidom još neko vreme, ali to ne znači da ne možemo da se otarasimo pandemije”, rekao je on.

Treba se usmeriti na četiri prioriteta, zaštita osetljivih, jačanje nadzora i sekvenciranja, davanje zemljama pristup novim antiviralnim lekovima, i usmeravanje na teret postkovida ili dugog kovida.

indeksonline.rs/Beta