Naslovna Društvo Bizoni posle 200 godina ponovo u Srbiji

Bizoni posle 200 godina ponovo u Srbiji

Foto:Tanjug/Đorđe Mladenović

NOVI SAD – Od nedavno na Fruškoj gori živi pet jedinki evropskog bizona koje su u Nacionalni park stigli iz Poljske, kao donacija profesora Srđana Dimitrijevića.

Bizoni su nabavljeni uz podršku poljske ambasade i u saradnji sa španskim Centrom za očuvanje evropskog bizona.

Reč je o jednom mužjaku i četiri ženke koji već žive u svom novom domu na Fruškoj gori, u karantinskom delu koji je bio unapred pripremljen za njihovo puštanje i adaptaciju, a u NP „Fruška gora“ kažu da je to zaista veliki događaj za celu Srbiju.

“Pre pet godina osetili smo nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi i bili smo na stotinak metara od njih. Bili smo fascinirani veličanstvenošću tih životinja, ali i njihovim značajem za eko sisteme i time kolika su turistička atrakcija za posetioce. Izborili smo se da ih imamo i u našoj zemlji”, rekao je direktor NP „Fruška gora“ Rade Krunić.

Inače, u Evropi postoji 47 krda slobodnih bizona od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije sa oko hiljadu jedinki.

Upravo u Poljskoj su prethodnih godina, jedinke bizona, koji su stigli u Srbiju, pažljivo birali najveći svetski i evropski stručnjaci za animalnu genetiku i ekologiju.

Oni su stigli zajedno sa životinjama i pomno pratili ceo njihov transport.

“Ovo su mlade jedinke. Mužjak ima dve godine, dok su ženke stare od dve do tri godine. Uskoro će svi biti potpuno polno zreli, te bi prve mladunce mogli da dobiju već za godinu dana, najviše dve. Bizoni su i važni za ekosistem, ali se iz tog ekosistema može ostvariti i profit. Ovo je budućnost za Frušku goru, a životinje ovde imaju odlične uslove. Važno je napomenuti da ovo nisu kućni ljubimci, već divlje životinje. Posetioci ih ne smeju dirati i hraniti, samo posmatrati”, kaže profesorka na Univerzitetu u Varšavi i svetski priznata stručnjakinja za evropskog bizona Vanda Olek Piasečkasa.

Ona je na Frušku goru došla zajedno sa kolegom iz Španije, Fernandom Moran Kastiljom, rukovodiocem projekta Centra za očuvanje evropskog bizona.

Najpre su obišli mesto u kom su bizoni smešteni i biće danonoćno praćeni 40 dana, koliko im je potrebno da se prilagode.

Tek posle toga će biti moguće da ih uživo vide i građani Srbije.

“Ja sam pre pet godina prvi put došao na takozvano izviđanje terena i procenu da li je ovde priroda podobna za uzgoj evropskog bizona. Sada sam tu da vidim i realizaciju ovog fantastičnog projekta i da podsetim da su ovo velike i divne životinje koje doprinose očuvanju prirode, pa vredi da se malo strpe posetioci. Bizoni se ovde lepo hrane, nisu pod stresom i polako postaju državljani Srbije”, kaže Fernando Moran Kastiljo.

Smatra se da je poslednji bizon u Srbiji odstreljen pre 200 godina.

Njegov povratak je petogodišnji projekat NP „Fruška gora“, a ideja je potekla od doktora biologije Srđana Dimitrijevića koji je bio i donator.

“Moj otac je možda poznatiji u svetu lova, a ne kao ekolog, ali je on veliki zaljubljenik u prirodu i pokrenuo je različite međunarodne projekte radi očuvanja raznih vrsta. Upoznavši se sa Vandom rodila se ideja da njegova zaostavština bude povratak bizona u ove prostore i jako mu je žao što zbog zdravstvenih razloga nije mogao da bude ovde”, rekla je njegova ćerka Sanja Dimitrijević.

Projekat je realizovan uz podršku Vlade Srbije, Ministarstava za zaštitu životne sredine i poljoprivrede i uz podršku ambasade Poljske u Srbiji.

indeksonline.rs/Tanjug