JERUSALIM – Ceremoniju Svetog ognja obeležavali su danas pravoslavni hrišćani u Crkvi Svetog groba u Jerusalimu u senci napetosti u odnosima s Izraelom koji je ove godine uveo restrikcije na broj prisutnih zbog bezbednosti.
Kako je navedeno, namera Izraela je da spreči nesreću poput one koja se dogodila prošle godine na jevrejskom svetom mestu, na severu zemlje, kada je u stampedu poginulo 45 ljudi.
Hrišćanski lideri smatraju, medjutim, da nema potrebe da se menja ceremonija koja se održava vekovima.
U Jerusalimu već više od nedelju dana traju sukobi izmedju Palestinaca i izraelske policije ispred obližnje džamije Al Aksa, treće po značaju u islamu. Ona se nalazi na Brdu hrama, kako to mesto nasvetije u judaizmu zovu Jevreji.
Ove godine se poklapaju tri velika jevrejska, hrišćanska i muslimanska praznika i to u vreme obnove izraelsko-palestinskog nasilja.
Napetost je pojačana dok desetine hiljada hodočasnika i vernika obilazi sveta mesta u Starom gradu Jerusalima, posle ukidanja restrikcija uvedenih zbog pandemije korona virusa.
Na Veliku subotu pre pravoslavnog Uskrsa plamen se javlja u Crkvi Svetog groba iz 12. veka, podignutoj na mestu gde je po hrišćanskoj tradiciji Isus razapet, sahranjen i uskrsnuo.
Svake godine jerusalimski patrijarh ulazi u edikulu gde se nalazi grob i vraća se sa zapaljenim ognjem i pali svežnjeve od 33 sveće koje simbolizuju koliko je Isus imao godina kada je razapet, u rukama hiljada ljudi.
Plamen se kasnije specijalnim letovima šalje u pravoslavne zajednice u drugim zemljama širom sveta.
Pre dve godine zbog pandemije korona virusa crkva je bila gotovo prazna, ali je Izrael ipak omogućio da se oganj pošalje u inostranstvo.
Stotine ljudi prisustvovalo je ceremoniji prošle godine kada su na snazi bile restrikcije na putovanja i mogli su da dodju samo potpuno vakcinisani.
Ove godine Izrael je saopštio da primenjuje bezbednosne propise i ograničava broj prisutnih.
Kako je navedeno, može da dodje samo 4.000 ljudi na ceremoniju Svetog ognja uključujući njih 1.800 u samoj crkvi, koja ima samo jedan ulaz.
Crkveni lideri su odbacili bilo kakve restrikcije tvrdeći da ometaju verske slobode.
Crkvom Svetog groba, kao i Al-Aksom, upravlja se na osnvu decenijama starih neformalnih dogovora poznatih kao status kvo.
I najmanje kršenje i drugi verski čin može da izazove nasilje, uključujući svadje kaludjera raznih denominacija.
Policija je danas postavila barikade na glavnim ulazima u hrišćanski kvart.
Ranije se dogadjalo da ceremonija stara 1.200 godina ne prodje mirno. Godine 1834. vladar Svete zemlje se jedva spasio od stampeda, a oko 400 hodočasnika je stradalo.
Izrael tvrdi da je posvećen osiguranju slobode veroispovesti za jevreje, hrišćane i muslimane i predstavlja se ostrvom tolerancije na Bliskom istoku.
U proteklim godinama uprkos tome raste napetost sa lokalnom hrićanskom zajednicom koju uglavnom čine Palestinci.
indeksonline.rs/Beta
