Očekujemo da se majmunske boginje pojave i u Srbiji, a sada svi treba da obrate pažnju na ponašanje, da se ne približavaju onima koji imaju bilo kakve promene na koži i simptome bolesti, kao i seksualne kontakte sa nepoznatima, jer se ovaj virus, osim respiratorno, kapljično, prenosi i preko krvi i telesnih tečnosti, kažu za Nova.rs infektolozi i epidemiolozi.
Od sedmog maja do danas virus majmunskih boginja prijavljen je u više evropskih zemalja, od Velike Britanije, Portugala, Španije, Italije, Francuske, Nemačke, Švedske, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Australiji.
“Koleginica iz Velike Britanije mi je pre dva dana poslala na mejl linkove o majmunskim boginjama, kao i izveštaje o simptomima pacijenata, kako bih im pomogao i savetovao ih o tretiranju obolelih u Londonu. Ti pacijenti imaju HIV, a sada su zaraženi i virusom majmunskih boginja, koje su, kako ona kaže, tamo uzele maha. S obzirom da je dosta zaraženih pozitivno na HIV virus i da su to uglavnom ljudi homoseksualne i biseksualne orijentacije, možemo da pretpostavimo da se majmunske boginje šire i seksualnim putem, pa ljude na to treba upozoriti. Moraju se izbegavati intimni odnosi sa nepoznatima i uvek koristiti zaštita, ne samo zbog ovog virusa, već uopšte zbog preventivnog zdravlja. To važi za sve, jer je pitanje trenutka kada će se virus pojaviti i kod nas” objašnjava za Nova.rs prof. dr Jovan Ranin, načelnik Odeljenja za HIV i AIDS u Klinici za infektivne bolesti u Beogradu.
Neuobičajeno je za majmunske boginje, smatraju epidemiolozi, da se ovako brzo i „nepovezano“ šire.
„Nikad se do sada nije desilo da se majmunske boginje tako brzo raseju van svog prirodnog habitata. Ovo je iznenađenje, jer se očekivalo da virus ostane u Britaniji, a evo pojavljuje se i u drugim zemljama, pa neće biti čudno ako uskoro prvi slučaj bude prijavljen i u Srbiji. Na to uvek moramo biti spremni. U vreme epidemije velikih boginja plašili smo se da kada je bila u toku erdikacija, odnosno iskorenjivanje, da se ne pojave majmunske boginje i zauzmu njihovo mesto. Ovaj virus se javlja u Srednjoj i Zapadnoj tropskoj Africi, a čovek se zarazi ako jede meso obolele životinje ili ako je u kontaktu sa tečnostima, krvlju, limfom inficiranog. Ne postoji velika mogućnost da čovek prenese na čoveka ovaj virus, uglavnom se to dešava među članovima istog domaćinstva. Svetska zdravstvena organizacija nije još dala podatke o eventualnoj povezanosti svih zaraženih ljudi u Evropi. Može da se desi i da je virus konačno mutirao i stekao sposobnost lakšeg prenosa, ali to je samo pretpostavka“ kaže za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
On ističe da virus majmunskih boginja klinički najviše liči na velike boginje, a smrtnost je manja.
„Kod velikih je išla od 20 do 50 odsto, a ovde je između tri i šest odsto. U pitanju je osipna groznica. Kod ovčijih boginja se javi crvenilo, pa bubuljica, pa pređe u mehurić, ali se on ne zagnoji, već postane krasta i sasuši se. Kod velikih i majmunskih prvo ide crvenilo, pa bubuljica, onda plik, pa gnojnica i tek na kraju krasta. Vakcina protiv velikih boginja štiti od majmunskih boginja, ali je mi nemamo. Imaju je Amerikanci, ali oni ne vakcinišu sve građane. Ako se ovaj virus javi kod nas, biće prvo jedan slučaj, pa ćemo videti šta dalje i kakvu strategiju napraviti. Osnovno je izbegavati kontakt sa ljudima koji imaju bilo kakve simptome bolesti. Ovde nema specifičnog leka, bolest mora da se odleži, ima određenih antivirusnih lekova, koji nisu najefikasniji. Koristi se simptomatska terapija za temperaturu i za promene na koži da se ne bi dodatno inficirale“ objašnjava dr Radovanović.
Najvažnije je da na ulazu u Srbiju kontrolišu putnike iz zemalja u kojima se pojavi više slučajeva, savetuje epidemiolog.
„Stjuardese u avionima bi trebalo da budu obučene da prepoznaju putnika koji je bolestan i da obaveste pograničnog sanitarnog inspektora. Ovo je prevashodno respiratorna infekcija, ali se prenosi i sa životinja na ljude i sa čoveka na čoveka kapljicama, aerosolom i telesnim tečnostima. Ne čudi da bi virus mogao da se prenosi i seksualnim putem, jer je u pitanju kontakt sa telesnim tečnostima“ kaže naš sagovornik.
Podsetimo, 7. maja u Britaniji je prijavljen prvi slučaj majmunskih boginja ove godine u Evropi, a potom su portugalske vlasti saopštile da su identifikovale pet slučajeva, potom su i španske zdravstvene službe potvrdile sedam slučajeva. Juče su potvrdili pojavu majmunskih boginja i u američkoj državi Masačusets, potom i u Kanadi, a danas su stigle prijave i u Australiji, Francuskoj, Italiji, Švedskoj, Nemačkoj.
Zasad nema vakcine protiv majmunskih boginja u Evropi, a navodno, španske vlasti su naručile hiljadu vakcina protiv velikih boginja kako bi se izborili sa potencijalnom epidemijom.
U upozorenju Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva istaknuto je da su nedavni zabeležni slučajevi bili pretežno među muškarcima koji su se identifikovali kao homoseksualci i biseksualci, zbog čega se tim grupama savetuje da budu svesne. Naučnici sada sprovode genomsko sekvenciranje kako bi utvrdili da li su virusi povezani, saopštila je ove nedelje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Groznica i kvrgav osip
Majmunske boginje pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje. U poitanju je virus koji izaziva simptome groznice, kao i karakterističan kvrgav osip na koži koji počinje na licu i širi se na ostatak tela. Obično je blag, iako postoje dva glavna soja: Kongo, čija je smrtnost do 10 odsto i zapadnoafrički soj, koji ima stopu smrtnosti u oko jedan odsto slučajeva. Virus je prvi put pronađen kod majmuna 1958. godine, tako je nastao naziv „majmunske boginje“, iako se glodari sada smatraju glavnim prenosiocima. Prvi put je virus zabeležen kod čoveka u Demokratskoj Republici Kongo sedamdesetih godina prošlog veka. Majmunske boginje ne prenose se lako sa čoveka na čoveka, a većina zaraženih se oporavlja u roku od nekoliko nedelja. Prema podacima na sajtu SZO, smrtnost od majmunskih boginja je, od prvog slučaja otkrivenog početkom sedamdesetih u DR Kongu, bila između nula i 11 odsto, a u poslednje vreme varira između tri i šest odsto. Infekcija može da traje od dve do četiri nedelje.
indeksonline.rs/nova.rs
