„Točak sreće se okrenuo, jer smo u prva tri kola igrali odlično, a rezultati nas nisu ispratili“, kaže ofanzivac Plavih.
I posle tri vezana poraza na startu Mozzart Bet Superlige, šef struke Novog Pazara Vladimir Gaćinović govorio je da igra njegovog tima ima “miris i ukus”. Tim pazarskim čulima, čije su postojanje potvrdile pobede u nizu nad Partizanom (1:0) kraj Jošanice, TSC-om (1:0) u Bačkoj Topoli i Radničkim (3:1) u Nišu, u velikoj meri doprinosi mornar iz srca Šumadije Bojica Nikčević, rođen pre 22 godine u Baru, a odrastao u Kragujevcu.
Nema sumnje da je Pazarova verzija Tima Vernera među najzaslužnijima što se Plavi sa devet bodova komotno osećaju, a možda i sanjaju evropske snove sa pete pozicije na tabeli, koja ih podseća na najuspešniju klupsku 2014/15 iz vremena Milorada Kosanovića, kada su četiri kola pre kraja prvenstva držali četvrto mesto vredno kvalifikacija za Ligu Evrope.
“Svi smo se nadali da ćemo posle prva tri kola da imamo solidnu bodovnu zalihu, ali izgubili smo na Voždovcu (0:1), kući od Čukaričkog i od Javora u Ivanjici (oba puta po 1:2). Realno, u poslednje tri utakmice iznenadili smo i sebe. Povezali smo pobede nad Partizanom, TSC-om i niškim Radničkim, sve ozbiljnim kandidatima za gornji deo tabele. Jednostavno, točak sreće se zavrteo. Tri uvodna meča odigrali smo odlično, a rezultati nas nisu ispratili. Sada nam se sve to polako vraća”, raspoložen je za Bojica Nikčević.
Neposredno pre pauze između poluvremena, golom za 1:0 nagovestio je Nikčević prvi superligaški trijumf Novog Pazara na Nišavi. Vrebao je šansu i iskoristio je. Najpre čist start, a potom precizan šut. Situacije poput te iz 45. minuta stoje u njegovoj fudbalskoj ličnoj karti.
“Volim kad se stvari tako nameste. Kapiten domaćina Aleksandar Pejović nije me očekivao “s leđa”. Moram da priznam da sam fantastično reagovao po izgubljenoj lopti, kada su oni krenuli u kontru. Istrčao sam, oduzeo loptu Pejoviću, povukao je malo napred i pogodio cilj”.
Konačno je dobio šansu da igra u kontinuitetu, što se ranije nije često dešavalo u najjačoj ligi Srbije. Deluje ofanzivno po strani, ali u prethodnim kolima gledali smo ga i kao centralnog špica. Mnogi smatraju da je ovo što trenutno pruža najbolje i najzrelije u njegovoh dosadašnjoj karijeri.
“Da, posle dužeg vremena sam dobio utakmice u nizu. Drago mi je zbog toga. Zaslužio sam svojim trudom i radom. Na meni je da se iz dana u dan više i više dokazujem, da zadržim kontinuitet. U napadu mogu da budem i levo i desno, ali i da sam najistureniji. Sve mi je to poznato. Da li je ovo trenutno i moj najbolji fudbal, o tome ćemo na kraju polusezone. Tada se podvlači neka crta, sabiraju golovi i asistencije. Nadam se da će da bude najbolje moguće. Za sada, sve ide kako treba”.
Za Bojicinu renesansu veliki deo odgovornosti snosi i trener Gaćinović, čije poimanje fudbala odgovara Nikčeviću, pa mnogo češće ulazi u šanse. Protiv Voždovca startovao je s klupe, a za 20 minuta na terenu kreirao je dobru priliku i iznudio start Marka Mijailovića, koji su mnogi okarakterisali kao jedanaesterac, ali ne i sudija Novak Simović. Golmana Javora Aleksandra Vulića spasio je refleks, a njegovog kolegu iz TSC-a Veljka Ilića prečka. Osim toga, Nikčević gotovo besprekorno obavlja defanzivne zadatke.
“Sa šefom je milina sarađivati. Od momenta kada je došao, videlo se da se radi o velikom profesionalcu. Odmah sam znao da ću mnogo toga da naučim. Zahvalan sam Gaćinoviću jer mi je vratio veru. Da nije bilo njega, pitanje je da li bih na terenu izgledao kako sada izgledam. Ove sezone baš ulazim u šanse i da je bilo samo malo više sreće imao bih tri ili četiri gola na kontu. Vratilo mi se u Nišu i samo treba da nastavim. Naglašavam, ne bi bilo ni mog dobrog učinka da nije moje ekipe i saigrača”.
Momci fudbalski stasali na Banovom brdu manje ili više nose igru Plavih. Osim Nikčevića, tu su još Slobodan Rubežić, Luka Ratković i najmlađi Mitar Ergelaš, koji je na pozajmici iz Čuke. Nikčevića je Čukarički najpre posudio pirotskom Radničkom, pa dva puta Pazaru, s kojim je potom potpisao dvogodišnji ugovor.
“U Čukaričkom sam proveo sedam godina i prošao kompletnu omladinsku školu. Stigao sam do prvog tima, debitovao na evropskoj sceni i odigrao još neke utakmice. Da sam izgledao kako sad izgledam, dobio bih pravu šansu i sigurno bih igrao. Možda u tom trenutku nisam bio pravi po pitanju snage. Mislim da će sve to da se vrati i da ću bivšem klubu, kojem želim sve najbolje i da izboru Evropi, da dokažem da je pogrešio”, završava Bojica Nikčević.
M. Minić. Mozzartsport
