Često se svima dešava da naiđe loš period u životu kada mislimo da nema rešenja za probleme, da nema izlaza iz te situacije u kojoj se nalazimo. Pokušavamo da u glavi poređamo stvari na svoje mesto ali nikakone ide. Potrebna nam je pomoć, ali od koga je potražiti?

Na onoga ko bi nam zaista mogao pomoći (psihijatra, psihoterapeuta) i ne pomišljamo, a zapravo to je prva osoba kojoj bi trebalo da se obratimo. Ukoliko ne potražimo pomoć na vreme, patićemo bez potrebe, vrteti se u krug i nigde nećemo videti izlaz.

Psihički poremećaji su sve učestaliji, ali napominjemo,uz stručnu i adekvatnu pomoć
psihijatra/psihoterapeuta oni su i rešivi. No, postavlja se pitanje, kada je pravi momenat javiti se psihijatru?

“Imala sam nekoliko pacijenata koji su zbog određenih zdravstvenih problema dolazili kod mene, kao izabranog lekara, a kod kojih sam primetila da imaju problema i sa mentalnim zdravljem. Da napomenem da su to pacijenti koji su došli nakon preležanog kovida,a da ne pominjem koliko ih je bilo i u onom najgorem periodu zaražavanja.Kao iskusna doktorka, pri prvom susretu i razgovoru sa pacijentom, primetim način na koji razgovara sa mnom,posmatram pokrete, primećujem nervozu ali nikada zaista nisam odmah predložila da pomoć potraži i od psihijatra iako je očigledno da upravo ta stručna pomoć njemu i treba”, objašnjava dr Selima Kolašinac, lekar novopazarskog Doma zdravlja.

Kaže da za takve pacijente ima i strpljenja i vremena da ih sasluša i dodaje da im češće zakazuje kontrolne preglede, upravo iz razloga da bi stekla što veće poverenje pacijenta koji bi mnogo lakše prihvatio njen  predlog da se za pomoć obrati i stručnom licu, uz objašnjenje da to apsolutno nije sramota niti poražavajući postupak.

Zašto pomoć potražiti od psihijatra?

Ranije se smatralo da je odlazak kod psihijatra nešto strašno i sramno.U većini zemalja to je je postala “normalna pojava”, no, u sredini u kojoj mi živimo, generalno na Balkanu, još uvek nije tako .

“Odlazak kod psihijatra bio bi stavljanje etikete osobi koja je rešila da potraži
pomoć i to često prvo od bližnjih članova porodice koji bi upotrebili rečenicu “A što da ideš tamo, da čuje neko od rođaka ili komšija, pričaće da si nenormalan, poludeo ili psihički oboleo”,što je prva prepreka u sigurnoj odluci pacijenta da baš ode kod psihijatra, a to nikako nije dobro”, objašnjava psihijatar dr Amir Kajkuš. Kaže da bje baš porodica ta koja treba da podrži njegovu odluku i na taj način mu mnogo olakša da načini prvi korak ka mogućem rešenju problema.

“Mnogo je lakše lečiti neke stvari koje su na početku, a u prilog tome ide činjenica da je u medicini veliki broj tumoroznih promena  izlečiv ukoliko se pacijent javi na vreme, odnosno ako ne zakasni”, dodaje dr Kajkuš.

Dodaje, da ukoliko se dosta zaksni sa javljanjem psihajatru, nadajući se da će ipak doći do rešenja problema bez stručne pomoći, teško je kasnije doći čak i do zajedničkog rešenja.

“Vrlo često me ljudi pitaju zašto prilikom davanja lekova na početku lečenja ne krenem sa biljnim preparatima nego odmah prelazim na jače medikamente. Moj odgovor je da bi tako bilo u slučaju da je pacijent za pomoć došao na početku samog problema i da bi uspeli, inače nije moguće drugačije osim da dam jakče lekove i da krenem sa psihoterapijom”, kaže  psihijatar dr Amir Kajkuš, naglašavajući da je zato veoma važno potražiti pomoć čim osetimo da sami ne možemo da se izborimo sa problemom.

Dr Kajkuš je naveo jedan pozitivan primer pedesetdvogodišnjeg pacijenta D.M. iz Novog Pazara koji je imao porodičnih problema, a koji se nakon nekoliko dolazaka na razgovor i korišćenja lekova potpuno oporavio.

“Moj prvi kontakt sa njim bio je telefonskim putem, kada me je pitao da li može da dođe kod mene u ordinaciju. Kada sam rekao da može i zakazao termin u 15h, tu je nastao mali problem. Pitao me je da li bi on mogao da dođe posle 20h, nakon radnog vremena. Znao sam odmah zašto to pita, da je to zbog osećaja sramote da ga neko ne vidi, prepozna i raširi priču da sa njim nešto psihički nije u redu čim je došao kod mene”, priča dr Kajkuš.

Kaže da je takvo razmišljanje nametnuto od sredine u kojoj živimoi u kojoj se odlazak kod psihijatra i dalje smatra sramnim. Nastavlja priču o toku lečenja D.M. koji ga je jednog dana pozvao i pitao da li može da dođe u prepodnevnim satima. Ja sam se malo i začudio, jer to nije pre radio, ali sam rekao da može i on je  došao. Primetio sam da uopšte ne obraća pažnju ko je u čekaonici pa sam ga pitao odakle sada takva promena, a on mi je odgovorio “Doktore, ja kada sam dobro, nije bitno ko me vidi”.

Dr Kajkuš objašnjava da je posao psihijatra da kod pacijenta ostavi dobar utisak kako bi on stekao njegovo poverenje, kako bi lakše “otvorio dušu” i do najsitnijeg detalja ispričao problem zbog kojeg dolazi i na taj način olakšao i sebi i doktoru da što pre dođu do zajedničkog rešenja. Takav je slučaj bio i sa gore pomenutim pacijentom, koji je objasnio da mu je pored lekova mnogo pomogao prijatan i razuman razgovor sa doktorom, što mu je, kako kaže, još više i lakše pomoglo pri rešavanju problema, te shvatanju da odlazak psihijatru nije sraman. Ako i vi imate životnih situacija iz kojih smatrate da ne možete sami izaći i ako se pitate ipak da li je možda došao trenutak da se javite psihijatru, smatrajte da ste došli do stepenika hrabrosti i da ćete odlazeći njemu načiniti prvi korak ka rešavanju problema i kvalitetnijem životu.

Koji je trenutak kada nam treba pomoć psihijatra?

Znaci na koje treba da obratite pažnju,a baš su oni ti koji vam pokazuju da treba pomoć potražiti od stručnog lica su kada osetite promene u ponašanju, emocionalne promene,kada dođe do čestih zdravstvenih problema, kada gubite volju za radom i svakodnevnim aktivnostima, kada se izdvajate od društva i želite da ste sami, anksioznost, čak razmišljate osamopovređivanju, posežete za uzimanjem raznih psihoaktivnihsupstanci, tablet zasmirenje, spavanje itd. Naravno, ovo nisu jedini znaci koji će vas navesti na put do psihijatra, ali dovoljni da prevagnu i posušate ih i odete po stručnu pomoć.

Razgovor sa psihijatrom

Ukoliko se odlučite da odete po pomoć kod psihijatra i razgovarate otvoreno sa njim o problemima koji vas muče, osetićete pre svega olakšanje a potom i ugledati veliku mogućnost rešenja problema, a samim tim poboljšanje kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja i normalizaciju svakodnevnog života. Zato, pomozite sebi, vodite računa jenako i o mentalnom zdravlju kao i o fizičkom i javite se na vreme stručnom licu.

Ukoliko želite da postavite anonimno pitanje psihijatru pošaljite vaše pitanje na mejl adresu [email protected] , a mi ćemo pitati stručnjake umesto vas.


Projekat “Briga o zdravlju nije sramota već potreba”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.