Tržište nekretnina je jedna od gorućih tema u Srbiji, o kojoj se diskutuje u televizijskim i radio emisijama, podkastima, novinskim člancima i na društvenim mrežama. Naime, od doseljavanja Rusa na područje Srbije, stanovi za izdavanje su sve skuplji, a ponuda je sve manja, što je lokalno stanovništvo dovelo u ozbiljne neprilike. Koliko se tržište nekretnina promenilo migracijom ruskog stanovništva saznaćete u nastavku članka.
Sve manje stanova i sve više cene
Sudeći po podacima koje izveštava vodeći portal za nekretnine u Srbiji i regionu, NadjiDom.com, ponuda stanova za izdavanje u Beogradu, ali i ostalim gradovima zemlje, iz dana u dan je sve manja. Podstanara u našoj zemlji je bilo mnogo i pre dolaska Rusa, ali utrka za stambenim kvadratima je poslednjih meseci postala nemilosrdna. Stanovi velikom brzinom nestaju sa tržišta i opšti utisak je da je potražnju nemoguće zadovoljiti.
Osiromašena ponuda stanova za izdavanje dodatno je otežana rastom cena najma. Obzirom da Rusi maltene “ne pitaju za cenu”, domaći rentijeri su odlučili da iskoriste zlatnu šansu za zaradu. Cene izdavanje stanova Beograd su se udvostručile, a ponegde i utrostručile u odnosu na početak godine. Stanovi koji su nekada koštali 300 evra danas su minimalno 600, a često i više.
Iako se očekivao pad cena nekretnina tokom 2022. godine, jer su od Covid-19 pandemije bile u porastu, o ovom trendu sada nema ni govora.
Obzirom da je Rusima potrebno rešenje stambenog pitanja odmah, o cenama ne pregovaraju, već prihvataju ponuđeno, kako bi u što kraćem roku bar privremeno obezbedili krov nad glavom. Srećna okolnost, koja ide na ruku rentijerima, je što su Rusi koji dolaze uglavnom dobrostojeći i zaista mogu da plate basnoslovno skup zakup.
Nažalost, broj stanova je ograničen i sve ih je manje, kako za rentu, tako i za prodaju. To znači samo jedno – onaj ko može da plati će imati gde da živi. Onaj ko ta sredstva nema, kao što je slučaj sa većinom domaćih podstanara, našao se u ozbiljnoj neprilici – ponuda stanova je malam, a dostupni stanovi su preskupi. Tek je mali broj vlasnika stanova koji su odlučili da prioritet daju dugoročnom najmu po “pristojnim cenama”, koji je ozvaničen ugovorom.
Kako će se ovo pitanje rešiti u budućnosti, nije poznato. Dok se rentijeri nadaju da će se Rusi zadržati što duže, podstanarima sa područja Srbije ostaje da se nadaju suprotnom i padu cena kada Rusi jednom odu.
Gde Rusi najčešće iznajmljuju stanove?
Rusa najviše ima u Beogradu. Sa aerodroma kontaktiraju posrednike i odlaze u stanove koje su zakupili i pre dolaska u našu zemlju. Najpoželjnije lokacije na kojima iznajmljuju stanove su centralne gradske opštine, Vračar, Stari grad, Savski venac, Dorćol, ali i elitna naselja preko reke – Airport city, West 65 i Beograd na vodi.
Stanovi koji se najviše traže su manjih kvadratura, jednosobni i dvosobni, iako dobru prođu imaju i veliki luksuzni stanovi čije cene dostižu do 7000 evra.
Iako je Beograd najnaseljeniji, veliki broj Rusa se doselio i u Novi Sad, te tako i izdavanje stanova Novi Sad beleži značajne promene. Cene su se i u srpskoj Atini značajno promenile, dok je nekretnina za izdavanje svakoga dana sve manje, što u najveći problem stavlja porodice studenata iz unutrašnjosti i ostale podstanare u ovom gradu.
Najezda Rusa u Srbiji i nekretnine
Uzrok ogromnog broja Rusa na teritoriji Srbije nalazimo u ratnim zbivanjima na teritoriji Ukrajine. Iako nemiri na ovom području traju gotovo deceniju unazad, do eskalacije je došlo u februaru tekuće godine. Iako se očekivalo da će kriza biti privremena i da će se rešiti veoma brzo, sukob se rasplamsao i ne jenjava, što je dovelo do naredbe ruskog predsednika o delimičnoj mobilizaciji vojno sposobnog stanovništva.
U nastojanjima da pobegnu od fronta Rusi su utočište potražili u bratskoj Srbiji, a doseljavanje se odvijalo u tri talasa. Prvi talas je krenuo početkom sukoba, kada je u zemlju došao veliki broj IT stručnjaka koji su ovde otvorili preduzeća i nastanili se u iščekivanju kraja sukoba. Drugom talasu smo prisustvovali letos, tokom juna i jula, kada se veliki broj ruskih porodica sa decom doselio u veće gradove Srbije. Treći talas je počeo u septembru, pomenutom mobilizacijom.
Iako zvaničnih podataka nema, procenjuje se da se 50.000 Rusa doselilo u Srbiju od početka krize. Da li će se oni vratiti u Rusiju kada se rusko-ukrajinsko pitanje reši i kada bi to moglo da se desi – možemo samo da nagađamo. U međuvremenu svedočimo moguće najvećim promenama na tržištu nekretnina u poslednjih par decenija.
