Redakcije na manjinskom jeziku doprinose očuvanju kulturnog i jezičkog identiteta nacionalnih manjina. Njihovo uspostavljanje u velikoj meri doprinosi kvalitetu informisanja pripadnika nacionalnih manjina, ali i negovanju kulture različitosti, dijaloga i tolerancije, te promociji interkulturalnosti.
Profesor i vijećnik u Bošnjačkomnacionalnom vijeću Sead Šemsović ističe da je značajno uspostavljanje redakcije na bosanskom jezikuiz mnogo razloga.
“Mi sad vidimo razliku između onih studenata koji su osnovnu i srednju školu završili na srpskom jeziku i generacija studenata koje sada dolaze, a završili su obrazovanje na bosanskom jeziku. Dakle nije pitanje jezika i gramatike, već sadržaja, a oni već poznaju bošnjačku interpretaciju vlastite historije, bošnjačku interpretaciju vlastite književnosti, bošnjačko poznavanje likovne i muzičke kulture, koje su to naše
nacionalne vrednosti? Bez tog angažmana mi ne možemo razumeti da zajednica može da sazreva i mediji su jako involvirani u to. Sve što se na tu temu pojavi u medijima vama deluje kao neka vrsta hrane koju konzumirate. Mediji će nam dati znak da je to normalno jer kad u medijima imate historiju ili bošnjačku kulturu, vi se možete ponašati malo slobodnije, malo komfornije, zato je važna emisija i na RTS-u. Dakle
da se vi u državi Srbiji osećate komforno, toliko da ste druga nacionalna manjina po brojnosti, odmah posle Mađara, a na prostoru centralne Srbije, najbrojnija manjina. Sa druge strane vi ste manjina koja je ovde autohtona. Kada govorimo o Bošnjacima uopšte, govorimo kao Bosni o matičnoj zemlji, govorimo o prostoru Sandžaka kao domovinskim zemljama, jer deo Sandžaka je u Srbiji, deo u Crnoj Gori, sve ostalo
jeste dijaspora, ali i Makedonija,Hrvatska i Slovenija, jer je dolazilo do raseljavanja. Mi se u Sandžaku nismo naselili, mi smo dakle ovde autohtono stanovništvo, i mi to tako moramo prezentovati i razumeti, jer dok vam neko drugi uporno predstavlja drugačije, i deset puta ponovljena laž će u jednom momentu postati istina. Zato mediji imaju ozbiljnu funkciju da govore to što je korisno za zajednicu i da to što je korisno ima određenu primenu u obrazovanju društvene zajednice. Zato je važno da lokalni mediji
odrade svoj deo posla kako treba, a da na javnom servisu postoji emisija, koja će učiniti da se Bošnjaci osećaju komforno gde god da se nalaze, zato što će i nebošnjaci gledati tu emisiju na javnom servisu, makar slučajno prebacili kanal, primetiće da postoji ta jedna bošnjačka priča o Bošnjacima”, rekao je Šemsović.
Urednica portala Free media Amela Bajrović kaže da na lokalnom postoje lokalne i regionalni medije koji izveštavaju na bosanskom jeziku, ali da to je u ovom trenutku nedovoljno.
“Bošnjaci su deo stanovništva koji redovno plaća nacionalni javni servis, svakako da zaslužuje, po svim principima i načelima Evropske Unije, kojoj težimo, svakako da treba da budu što zastupljeniji na programima nacionalne televizije. Dakle da dobijemo emisiju koja će se baviti i kulturom i tradicijom, svim onim što je bitno za našu nacionalnu zajednicu”, rekla je Bajrović zaključujući da kada jedan narod izgubi svoj jezik on je izgubio svoj identitet.
Njeno mišljenje deli i urednik na Radio televiziji Novi Pazar Galib Gicić.
“To što nemamo svoju redakciju na RTS-u, to je po mom mišljenju prvi korak da Bošnjaci izgube svoj identitet, ali sa druge strane Radio televizija Novi Pazar vidi se širom Srbije, širom Balkana, tako da Bošnjaci ipak imaju svoj medij gde dobijaju informacije na maternjem jeziku”, rekao je Gicić.
Pravo na informisanje na maternjem jeziku jedno je od osnovnih ljudskih prava, i direktno se vezuje za izražavanje nacionalnog, kulturnog, verskog i jezičkog identiteta. Ustav Republike Srbije garantuje pravo na pluralizam informacija svim građanima bez razlike, pa smatram da i bošnjaci treba da imaju svoju redakciju na nacionalnom servisu. Formiranje takve redakcije na nacionalnom servisu je od velikog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta i jezika Bošnjaka. Radio televizija Novi Pazar preko pedeset posto svog programa emituje na bosanskom jeziku.
Dugogodišnji novinar iz Tutina Albin Gegić kaže da informisanje na manjinskim jezicima doprinose negovanju kulture različitosti dijaloga i tolerancije i promociji interkulturalnosti.
“Manjine su uglavnom otvorene prema svima ostalima, mislim da taj doprinos postoji, a teško da neko može egzaktno da kaže koliko su manjinski servisi doprineli razvoju multikulturalnosti. Ko ima tačan podatak? Utisak je da verovatno doprinose, ali opet u onoj meri kako i koliko ozbiljno to rade”, rekao je Gegić.
Projekat “Perspektive informisanja na bosanskom jeziku”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
