BEOGRAD – Psihijatar i psihoterapeut Marija Đurović izjavila je danas da su poremećaji u ishrani psihijatrijski poremećaji, a najčešći među njima su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
“Postoje i neki drugi atipični oblici ovih poremećaja ili neki drugi oblici bolesti kao što su prejedanje praćeno psihičkim smetnjama, povraćanje praćeno psihičkim smetnjama ili neki drugi nespecifikovani poremećaji, kao što je sindrom noćnog jedenja”, navela je Đurović za Tanjug.
Prejedanje, objašnjava, podrazumeva uzimanje hrane bez osećaja gladi.
“Na primer, ako se oseća tužno, uznemireno, napušteno. Tako da je velika razlika između normalne gladi i emocionalnog prejedanja ili gladi. Bulimija nervoza ima neke elemente tog prejedanja i karakteriše je žudnja za hranom i impulsivnost u smislu da osoba u tom trenutku mora da pojede veću količinu hrane. Smatra se da čak do 15.000 kalorija osoba može unese u bulimičnim napadaima”, navela je ona.
Dodala je da to nekada prate i fizički simptomi poput nadutosti stomaka, ali sa druge strane i osećaj krivice i stida.
“Kod osoba sa bulimija nervozom iz toga razloga se dešava da osoba povraća. Kod atipične bulimije nema povraćanja i ona vodi ka gojaznosti “, objašnjava dr Đurović.
Dodaje da se anoreksija može pojaviti i sa 10 godina.
“Anoreksija se najčešće javlja u periodu rane adolescencije. To je najčešće prediod između 12. i 14. godine. Bulimija se javlja nešto kasnije u periodu srednje i kasnije adolsecencije što znači u periodu od 15, 16, 20 godina. I ovo nisu bolesti isključivo ženske populacije, negde od pet do 10 procenata obolelih od ove bolesti su muškarci”, kazala je ona.
Dodaje da je klinička slika i kod muške i kod ženske populacije ista i objašnjava da je razlika samo u prognozi, odnosno da istraživanja pokazuju da se muškarci za kraće vreme oporave.
Govoreći o rizičnim grupama, ona je kazala da preživljena trauma može da bude ispoljavanje patologije iz sfere mentalnog zdravlja.
“Može da se desi da osoba koja je preživela traumu razvije neku vrstu poremećaja i tu je češća bulumija od anoreksije kod osoba koje su imale neku traumu u detinjstvu. Faktori rizika su perfekcionizam. Kod devojčica koje će dobiti anoreksiju to su deca koja su dobri đaci, dobra deca koja nikada roditeljima nisu rekla ‘ne dok se bolest nije pojavila. Kod ove dece nema adolescentnog bunta. To su tiha deca i prvi put pokazuju bunt tako što neće da jedu”, ističe psihijatar.
Objašnjava da društvene mreže i sociokulturološki faktori imaju veliki ulogu, ali da je potrebno mnogo faktora da se mozaik sklopi da bi se ove bolesti pojavile.
“Za devojčice koje imaju nisko samopoštovanje, ideja da treba nekako da izgledaju na određeni način kao na društvenim mrežama, može da dovede do odricanja i poremećaja u ishrani”, kaže.
Navodi da s druge strane mediji i društvene mreže mogu edukacijom da pomognu u prevenciji ovih poremećaja.
“Ako stručnjaci govore o tome, onda mediji i društvene mreže mogu da imaju značajnu ulogu u prevenciji”, rekla je on.
Objasnila je da telesna dismorfija jeste pojava koja često prati poremećaje u ishrani.
“Ali može da bude i dijagnostička kategorija. Ona podrazumeva da osoba sebe vidi na iskrivljen način, vidi sebe ružnu, defektnu i htela bi nešto da menja na svom telu i licu. I osobe sa poremećajem ishrane ne vide sebe adekvatno. osobe sa anoreksijom nervozom vide sebe debelim. Dešava se na odeljenu da imamo devojke od 30 kilograma koje misle da su debele”, rekla je ona i dodala da odeljenje u KBC “Dragiša Mišović” na kome radi zbrinjava pacijente od 15 do 25 godina.
Dodaje da su ove bolesti ozbiljne, jer ugrožavaju psihičko i telesno zdravlje.
“Osobe koje boluju od anoreksije ne misle da su bolesne i tu je veliki problem. One se prvi put osećaju u svom telu dobro i sigurno “, rekla je ona.
Lečenje kako kaže iniciraju roditelji koji su prestrašeni i traže pomoć.
“Lečenje će trajati koliko traje i bolest”, rekla je prihijatar i objasnila da oboleli od bulimije sami traže pomoć, ali se takođe desi da bolest pre javljanja lekaru traje i po nekoliko godina.
Dodaje da ove osobe dolaze često zbog izražene deprisivnosti, jer ne mogu da se nose sa prejedanjem i pokušajima suicida.
“Često dolaze sami bez da porodica zna za njihovu bolest, jer ne mogu da podnesu ta česta prejedanja”, objasnila je doktorka.
Ona je najavila da će 6. aprila u Beogradu biti održan prvi Nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem na temu poremećaja u ishrani i dodala da će to biti prilika da se priča o tim bolestima, ali i prevenciji koja
podrazumeva da se prepoznaju ove bolesti.
indeksonline.rs/Tanjug
