BEOGRAD – Komemoracija dramskom umetniku Tanasiju Uzunoviću (1942-2023) održana je danas na Velikoj sceni njegove matične kuće, u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvak Drame NP – glumac Tanasije Uzunović Tasa preminuo je 10. marta u 81. godini.
Upravnik ove pozorišne kuće, glumac Svetislav Goncić na početku svog govora izrazio je najdublje saučešće porodici Tanasija Uzunovića i istakao da se danas opraštamo od velikog glumca koji je obeležio jugoslovensku i srpsku kinematografiju, pozorište i televizijsku produkciju.
“Naš Tanasije, naš dragi Tasa je umetnik koji je samim svojim postojanjem i radom u pozorištu zauvek obeležio jedno vreme koje sa njim nikada nije bilo obično niti opšte, već veoma posebno i jedinstveno. To najbolje znaju sve drage kolege koje su imale priliku da puno rade sa Tasom i provedu te uzbudljive i neponovljive trenutke. Darovao je ovoj sceni Narodnog pozorišta jedinstven, produhovljeni i otmeni glumački izraz, a inače ima iza sebe više od 50 filmova i TV serija”, rekao je Goncić.
Upravnik je podsetio da je Uzunović na matičnoj sceni NP, svoju poslednju ulogu, lik Zarije Vučića, jednog od istaknutih junaka kultne predstave „Velika drama“ Siniše Kovačevića, odigrao 19. januara ove godine.
Tanasije Uzunović je rođen u Nišu 1942. godine i bio je unuk Nikole Uzunovića, nosioca Legije časti i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije između dva rata.
Više od 30 godina, Uzunović je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da bi onda prešao u beogradsko Narodno pozorište. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi glumice Ljiljane Krstić, a završio je i slikarsku školu.
“Otišao je jedan od poslednjih velikih glumaca generacije onih koji su nas stvorili i ostavili velika blaga, dragocene lekcije umetničkih doslednosti i dostojanstva. Siguran sam da nas i sada sa svih strana pozorišnih scena posmatra neko od naših kolega koje su nas napustile. Gleda nas sada neki dobri, pravedni i dobronamerni duh Tase, prateći svaki naš korak i podseća nas da moramo čuvati sva ta blaga i lepotu glumačke igre. Dragi Taso, hvala ti za sve nezaboravne uloge i neka ti je večna slava”, oprostio se upravnik Svetislav Goncić od kolege Tanasija Uzunovića.
Stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta, Uzunović je postao 16. januara 2002. godine, i već 22. februara, na premijeri „Velike drame“ tumačio je spomenutu ulogu Zarije Vučića, a onda igrom sudbine upravo ta prva rola kao stalni član ansambla Drame NP, ujedno bila i poslednja koju je odigrao u veoma bogatoj i uspešnoj karijeri.
Direktorka drame Narodnog pozorišta, dramaturškinja Molina Udovički Fotez primetila je kako je Uzunović nekako uvek bio tu, stalno prisutan u teatru, svaki put radoznao i zainteresovan koji su novi projekti za ovu kuću, koja je sledeća literatura u planu za naredne produkcije, voleo je da bude u toku.
“Bio je izuzetno važan čovek pozorišta. Imao je toliko blistave trenutke dok je igrao na sceni JDP -a. Sada sa njegovim odlaskom je prisutno to užasno osećanje nedostatka”, rekla je direktorka Drame NP.
Ostvario je u nacionalnom teatru još niz velikih uloga, ponovo u komadu „Tri sestre“ od Čehova, „Nevjesta od vjetra“ Slobodana Šnajdera, „Neprijatelj naroda“ Ibsena, „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, „Igrajući žrtvu“ O. i V. Presnjakova, „Muke sa slobodom“ i „Kanjoš Macedonović“ Vide Ognjenović, „Zečji nasip“ Siniše Kovačevića, „Bahantkinje“ Euripida, „Henri VI“, Vilijama Šekspira, „Put u Damask” Augusta Strindberga, „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića.
Udovički Fotez se osvrnula na njen prvi susret sa Uzunovićem pre četiri decenije u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
“Tada smo radili na nedovršenom komadu “Platonov” od Čehova. Tasa je naravno igrao naslovnu i glavnu ulogu koju je stabilno i široko nosio na svojim glumačkim plećima, u režiji Steve Žigona. I jednom prilikom na probama tog komada, samo mi je rekao – “Muči me moj Platonov”. Sreli smo se naredni put na probama “Velike drame” kod nas u Narodnom pozorištu 2001. godine, i tada mi je rekao nešto drugo – “Sad me muči moj Tanasije””, navela je Udovički Fotez i dodala da nije bilo skroz sigurno koliko će se Uzunović zadržati u ovom teatru, nakon toliko blistavih uloga u JDP-u, gde je proveo više od tri decenije.
Tokom 1967. godine Uzunović je postao stalni član JDP gde je odigrao brojne i veoma značajne uloge u naslovima – „Mudre glupače“ Lopea de Vega, „Hamlet“, „Troil i Kresida“ i “Otelo” Vilijama Šekspira, „Zli dusi“ i „Zločin i kazna“ F. M. Dostojevskog, „Jelisaveta, kneginja crnogorska“ Đure Jakšića, „Na letovanju“ i „Varvari“, Maksima Gorkog, „Lepeza ledi Vindemir“, Oskara Vajlda, „Heda Gabler“ Henrika Ibsena, „Limunacija“ Dušana Kovačevića, „Đavo i gospod Bog“ Žan-Pol Sartra, „Brisani put“ Milice Novković, „Tri sestre“ A. P. Čehova, „Ruženje naroda u dva dela“ Slobodana Selenića „Devojka modre kose“ Vide Ognjenović, „Nižinski“ Mladena Popovića.
“Kada mu telo nije moglo više da služi pozorištu, duša je Tanasija odvela u višu svetlost”, zaključila je Molina Udovički Fotez.
Glumac Petar Božović se prisetio kako je uvek voleo da pozdravlja kolegu sa rečima – “Da, do poslednjeg daha, da, zvone zvona, Tanasije”.
Božović je naglasio da su se upoznali na Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju, u neko drugo vreme, kada su se glumci međusobno poštovali, znao se svaki pomak među studentima, i on je bio prva, a Tanasije četvrta godina.
“Dolazio je na naše vežbe studenata glume sa prve godine, pratio nas je, to je bilo uobičajeno. Ta njegova gospodstvenost, otmenost, izgledao je kao neki princ ili prestolonaslednik koji se svesno odrekao nekog izmišljenog kraljevstva i ostavio ga zbog ljubavi prema gospođi zvanoj – gluma. I ostao je veran prema glumi do kraja svog života. Sećam se kako se i veoma radovao svojim nagradama”, govorio je sa setom Božović o preminulom kolegi.
Uzunović je dobitnik više značajnih priznanja, među kojima se posebno izdvajaju Oktobarska nagrada Grada Beograda i Sterijina nagrada, kao i Pečat Narodnog pozorišta koji je dobio pre godinu i po dana povodom posebnog doprinosa životu i radu NP.
Poslednju ulogu ostvario je u drami Siniše Kovačevića – „Godine vrana“, premijerno izvedene u martu 2022. godine, u kojoj je u alternaciji sa Dragoslavom Ilićem, tumačio lik Kralja Petra, na šta se posebno osvrnuo Petar Božović.
“Eto, i ta poslednja uloga u teatru, Tasa je igrao kralja, nimalo slučajno. Kada su pitali glumca Alena Delona, koji je odlučio da se povuče, kako se oseća, on je samo rekao da mu najteže pada taj rastanak od glume. Tasa sebi nije dozvolio da se rastane od glume, on je igrao do kraja, baš i u “Godine vrana” i u “Velikoj drami”. Uzun na turskom jeziku znači – “veliki”. Uzun Tanasije, hvala ti nas svemu, neka ti je laka zemlja”, zaključio je Petar Božović.
Odigrao je Uzunović više važnih uloga u televizijskim dramama i fimovima koji su u dužim inseretima bili prikazivani na velikom bimu: „Koraci kroz maglu“, „Jad“, „Devojački most“, „Trener“, „Čovek koga treba ubiti“, „Šta je s tobom Nina?“, „Lager Niš“, „Atoski vrtovi“, „Kosovski boj“, „Sabirni centar“, a u kolažu su predstavljeni i snimljeni odlomci iz mnogobrojnih predstava.
Igrao je takođe pored francuskog glumca Vinsenta Pereza u filmu „Skandal u rimskoj banci“.
Tumačio je uloge u više televizijskih serija, pre svega je najpopularniji iz projekta “Moj rođak sa sela”, ali i „Kralj Petar Prvi“, „Gorki plodovi“ Siniše Kovačevića, „Vojna akademija“, „Državni službenik“, „Aleksandar od Jugoslavije“ (2021) Zdravka Šotre.
Poslednju ulogu na filmu ostvario je u akcionoj priči “Južni vetar 2: Ubrzanje” (2021) Miloša Avramovića, uz veliku srpsku i rusku zvezdu Miloša Bikovića.
Književnica, dramaturškinja i rediteljka Vida Ognjenović je ocenila da je Tanasije bio “glumac žestoke osećajnosti”, te da joj je veoma teško i neprirodno da o njemu govori u prošlom vremenu.
“Neverovatno mi je da Uzunović neće više šetati ovom scenom pozorišta koju je toliko voleo. Bio je oštar, žustar, pravedan glumac do poslednje glumačke ćelije. Govorio je – “mora da se bude dobar čovek, a ne plastična masa”. Priznavao je samo da se istinski glumi, a ne da se bude neki lažni zabavljač, šarlatan, nije voleo ulizice, prezirao je licemerje, a bezličnu glumu je smatrao uvredom glumačke časti”, analizirala je Vida Ognjenović Tanasijev stav prema dramskoj umetnosti.
“Gluma je za Tanasija Uzunovića bila vid samoodbrane od velike, lične osećajnosti koju je imao i humane čistote deteta. Uvek je imao ludu, sumanutu, iskrenu i strastvenu glumačku igru”, zaključila je Vida Ognjenović.
Nakon komemoracije, umetnik Tanasije Uzunović je sahranjen danas na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana u prisustvu porodice, mnogih prijatelja i kolega.
Na poslednjem opraštaju u Narodnom pozorištu ispratili su ga glumci – Ljiljana Blagojević sa ćerkom Kalinom Kovaćević, Hadži Nenad Maričić, Nenad Stojmenović, Stefan Buruzović, Boris Pingović, Zoran Ćosić, Ivana Šćepanović, Janko Cekić, Aleksandar Đurica, reditelji Marko Novaković i Božidar Đurović, kompozitor Vladimir Petričević, i mnogi drugi.
indeksonline.rs/Tanjug
