Svaki roditelj se oseća uznemireno kada sazna da je njegovo dete učestvovalo u nasilju prema drugom detetu. Ipak, činjenica je da većina dece u nekom trenutku uznemirava drugu decu, pa čak i ona koja su lepo vaspitana. Zato, nemojte biti šokirani ovim saznanjem, nego preduzmite akcije kako se ovo ne bi ponovilo.
Postoji više mogućih razloga zbog kojih dete učestvuje u maltretiranju druge dece. Moguće je da je dete podleglo pritisku grupe da to uradi, ili je možda i samo bilo žrtva nasilja. Jedan od razloga može biti i nesposobnost deteta da kontroliše svoje impulse ili da se izbori sa besom. Koji god da je uzrok, na roditeljima i nastavnicima je da ukažu detetu da je pogrešilo, da mu pomognu da preuzme odgovornost za svoje greške i da ga nauče kako da promeni svoje ponašanje.
– Odmah se suočite sa situacijom. Prihvatite da se nasilje dogodilo i razgovarajte sa detetom o tome. Ne morate istog momenta razgovarati o kazni ili posledicama, ali pošaljite mu jasnu poruku da nasilje ne prihvatate i da takvo ponašanje nećete tolerisati.
– U razgovoru ostanite smireni. Izbegavajte osuđivanje deteta, ali mu jasno ukažite da će biti posledica njegovog ponašanja.
– Pokušajte da utvrdite uzroke ponašanja. Važno je da saznate zašto je Vaše dete odlučilo da maltretira drugu decu. Podstaknite dete da otvoreno razgovara. Ukoliko je dete i samo bilo žrtva nasilja, treba da mu pomognete da to prevaziđe na zdrav način. Ukoliko je ispoljilo nasilno ponašanje da bi se uklopilo u vršnjačku grupu, objasnite mu šta znači prijateljstvo i pomozite mu da se odupre pritisku grupe. Koji god da je uzrok ovakvog ponašanja, ne dozvolite detetu da mu to postane izgovor.
– Pomozite detetu da shvati da je nasilni čin bio njegov izbor, bez obzira koji je bio razlog iza toga. Važno je naglasiti da su sami odgovorni što su izabrali ovakvo ponašanje, ali i da imaju mogućnost da sledeći put izaberu drugačiji način reagovanja.
– Pronađite adekvatnu vaspitnu sankcijum (uslovno rečeno kaznu). Ukoliko je dete koristilo društvene mreže da maltretira nekoga, zabranite mu pristup mrežama na neko vreme. Ako je bilo deo grupe koja je vređala nekoga, zabranite kontakte sa članovima te grupe na nekoliko nedelja. Svaka situacija nasilja među vršnjacima je drugačija, kazna bi trebalo da odgovara samom prekršaju. Gubitak privilegija koje su imali ima dobar efekat, posebno na nešto stariju decu. Ukidanje onoga što im je važno i što su dobili kao privilegiju jer su odgovorne osobe, imaće uticaj (npr. Zabrana izlaska, prilika da ostanu sami kod kuće, oduzimanje telefona). Jasno recite koliko će kazna trajati i ostanite istrajni.
– Podržite školu i njihov plan disciplinovanja. Iako ovo može nekada biti teško, prihvatite kaznu i plan rada sa decom koja ispoljavaju nasilno ponašanje koji škola nudi. Ovim ponašanjem naučićete dete važnu lekciju, da roditelji neće uvek biti u mogućnosti da ih spasu od posledica njihovih dela.
– Podstaknite dete da bolje razume sebe, da razmišlja o svojim postupcima. Obratite pažnju koje veštine ili osobine nisu dovoljno razvijene kod vašeg deteta, pa je poseglo za nasilnim ponašanjem. Možda dete ne izlazi na kraj sa besom, ili to radi da bi bilo primećeno i popularno u grupi vršnjaka? Ovo može biti problem niskog samopouzdanja, pa je dobro raditi na tome sa detetom, i razvijati njegovu vrednost i van određene vršnjačke grupe. Možete povesti dete kod psihoterapeuta ili školskog psihologa na razgovor, ili ga uključiti u neku edukativnu-radioničarsku grupu u kojoj se razvijaju ove osobine.
– Izbegavajte da ponizite svoje dete. Izazivanje osećaja sramote može imati kratkoročan efekat i mnogi roditelji ga koriste u ovim situacijama. Ipak, ovo nije dobar metod na duže staze i loše utiče na ličnost deteta. Određena doza stida zbog loših postupaka je korisna, ali nije potrebno da se sada i roditelji pretvore u nasilnike, pa da i sami počnu da vređaju i sramote svoje dete.
– Razvijajte empatiju kod deteta. Razgovarajte i dajte detetu vremena da zaista razmisli kako bi se on/ona osećala na mestu žrtve. Učenje deteta da sagleda stvari iz tuđe perspektive zapravo je razvijanje njegove emocionalne inteligencije što značajno sprečava ponavljanje datog ponašanja.
– Pratite situaciju i dalje. Ako se uoči na vreme i ako je reakcija adekvatna, u većini slučajeva nasilje prema vršnjacima neće se ponoviti. Ipak, nemojte automatski pretpostaviti da je to slučaj. Umesto toga, motrite na ponašanje deteta, razgovarajte i ponovite kaznu ako je neophodno. Ukoliko im pružate dobar primer i ponudite im nove načine razmišljanja i komunikacije, očekujte da se i dete koje je ispoljavalo nasilno ponašanje može promeniti.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.
