Piše: Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost / potpredsednik Evropske komisije
Ove subote, 18. marta, sazvaću sastanak na visokom nivou u okviru Dijaloga Beograda i Prištine. Ovaj sastanak razlikuje se od prethodnih, ne samo zato što ću se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u regionu, u Ohridu, Severnoj Makedoniji, umesto u poznatim salama Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, već i zbog toga što ćemo usmeriti našu diskusiju na Aneks o implementaciji nedavnog sporazuma EU koji će dovesti do dalekosežne normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. I jedno i drugo će, u suštini, dovesti do normalizacije života ljudi u regionu i otvoriti put Kosova i Srbije ka EU.
Zapadni Balkan se razlikuje od bilo kog drugog regiona u neposrednom susedstvu EU. To sam shvatio i pre nego što samo postao visoki predstavnik EU/potpredsednik Evropske komisije u decembru 2019. godine.
Jedan od koraka koji prethode imenovanju na poziciju šefa diplomatije EU je saslušanje pred Evropskim parlamentom. Tokom moje polemike sa poslanicima Parlamenta, posebna pažnja je bila posvećena ovom regionu okruženom EU, a posebno mojim planovima i idejama o Dijalogu o normalizaciji odnosa, koji je u tom trenutku EU podržavala već 10 godina. Ovom prilikom sam se obavezao da ću obaviti svoju prvu bilateralnu posetu Kosovu i Srbiji kao visoki predstavnik EU/potpredsednik EK – obećanje koje sam održao.
Čim sam zvanično preuzeo dužnost visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU i potpredsednika Evropske komisije, Zapadni Balkan je prirodno postao jedna od glavnih tačaka moje pažnje. Svaki put kada se sastanem sa predstavnicima civilnog društva tokom mojih brojnih poseta regionu, oni uvek jasno naglašavaju da većina ljudi koji žive na Balkanu ne želi da bude zaglavljena u 1990-im godinama, stalno suočena sa zaostavštinom iz prošlosti. Žele da gledaju unapred, a ne unazad, da žive u demokratijama koje su vođene vladavinom prava, u društvima koja pružaju mogućnosti za sve. Želja da budu članovi naše zajednice vrednosti nije san i ja, kao i celo rukovodstvo EU, podržavamo njihove težnje. Zapadni Balkan je deo Evrope. Oni nisu žeton koji bi Putin koristio u svojim imperijalističkim snovima.
Međutim, da bi otvorili put ka postizanju svog cilja pridruživanja EU, Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose. Ne postoji način da se to zaobiđe.
EU je uradila svoj deo posla da dijalog Beograda i Prištine bude centralni deo mog mandata. Savet se složio sa mojim predlogom da se ambasador Lajčak imenuje za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, sa prvim zadatkom da ubrza proces. A evo šta smo uradili. U 2020. godini smo održali nekoliko sastanaka na visokom nivou i nivou glavnog pregovarača u Briselu koji su bili fokusirani na pregovore o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji se bavi svim otvorenim pitanjima.
Niko nikada nije rekao da će tako monumentalan zadatak kao što je postizanje sporazuma o normalizaciji biti lak. Bilo je uspona i padova, a često su se naizgled mala i tehnička pitanja pokazivala kao veoma osetljiva i politička pitanja, sa potencijalom da prerastu u nasilje.
Ruski agresorski rat protiv Ukrajine promenio je čitavu sliku. Dijalog nije samo o Kosovu i Srbiji, već se mora posmatrati u aktuelnom širem geopolitičkom kontekstu, u odlučujućem trenutku u evropskoj istoriji.
Ali umesto da napredujemo ka široj slici normalizacije odnosa kako bismo Evropu učinili bezbednijom i obezbedili bolju budućnost za ljude u regionu, u drugoj polovini 2022. godine, naše vreme i energija bili su usmereni na upravljanje krizama, na barikade i pretnje nasiljem sa postavljanjem jednog roka za drugim. Nije bilo lako smiriti situaciju i izbeći potpuni sukob, ali smo uspeli.
Ovaj začarani krug kriza na ivici eskalacije ili čak nasilja morao je da prestane. Stoga smo u septembru 2022. godine – uz podršku lidera Nemačke i Francuske i naših američkih prijatelja – dali hrabar predlog predsedniku Srbije Vučiću i premijeru Kosova Kurtiju. Predlog koji bi stavio tačku na upravljanje krizama i umesto toga preusmerio pažnju na normalizaciju i pomirenje, i koji bi pomogao celom regionu da napravi korak ka Evropi.
Tokom poslednjeg sastanka na visokom nivou između oba lidera, koji sam sazvao 27. februara ove godine, složili su se da nisu potrebne dalje diskusije o Predlogu Evropske unije o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, dokumentu koji je podržalo svih 27 država članica EU na sastanku Evropskog saveta u februaru. Ovo nije mali podvig i predstavlja važan korak napred. Ali, još nije gotovo.
Zato je sada trenutak da se fokusiramo na širu sliku i ne dozvolimo da se još jedan prozor mogućnosti zatvori pred očima ljudi u regionu, kao što se već desilo nekoliko puta u novijoj istoriji.
Sada je vreme da se Srbija i Kosovo dogovore o Aneksu o implementaciji, koji je sastavni deo Sporazuma i da se jasno razumeju kako da sprovedu njegove odredbe.
EU nije običan zapisničar niti je strana u Dijalogu: mi jesmo i ostajemo fasilitator u ovom Dijalogu. EU je konačni dom za Srbiju i Kosovo. Nastaviću neumorno da radim na konačnom postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa koji je prihvatljiv za države članice EU, u skladu je sa međunarodnim pravom i evropskom pravnom tekovinom i doprinosi regionalnoj stabilnosti. Sporazum koji je na stolu predstavlja važan korak ka tom cilju.
Ovo je trenutak da lideri Kosova, Srbije i celog Zapadnog Balkana pokažu hrabrost i zajedničku odgovornost za uspeh procesa pridruživanja EU čitavog regiona.
„Zadatak lidera je da dovede svoje ljude sa trenutne pozicije na mesto gde nikada nisu bili“, rekao je jedan od mojih iskusnih kolega. Zadatak lidera je i da obezbedi kvalitet života kakav ljudi žele, dodao bih, kvalitet života koji donosi članstvo u EU.
